У Недељу сиропусну, 22. фебруара 2026. године, у капели Православног богословског факултета у Београду служено је вечерње, чиме је богослужбено отпочела Света четрдесетница. Тим поводом, вечерњим богослужењем предстојао је високопречасни протонамесник Бориша Шањић, уз молитвено учешће наставника, сарадника и студената Православног богословског факултета у Београду. Поменуто богослужење представља позив вернима да путем међусобног праштања и измирења започну подвиг спасоносне и свештене Четрдесетнице. У химнографији ове недеље Црква се опомиње грехопада прародитеља Адама и Еве, који нису одржали заповест о посту, опредељујући се за неуздржање и непослушност. Насупрот томе, верни су позвани да добровољним уздржањем, послушношћу и покајањем крену путем духовне обнове и повратка заједници са Богом. Јеванђелска порука ове недеље нарочито истиче значај праштања јер, како нас учи молитва Господња, само ако опростимо другима и нама ће бити опроштено.
Особености овог вечерњег богослужења изражене су великопосним елементима који су најавили наступајући период поста. После входа и појања великог прокимена путем богослужења је наглашен великопосни карактер, чиме је на својеврстан начин означен улазак у Свети и плодотворни период Часног поста.
Одмах по отпусту прочитано је житије Преподобне Марије Египћанке, које Православна Црква традиционално износи пред верне као пример истинског покајања и духовног преображаја. Живот ове велике подвижнице показује да покајање покреће човека ка Богу, враћа му духовну разборитост и избавља га од грехопада и тугоморе, сведочећи о неизрецивом Божјем човекољубљу према онима који искрено желе да се одрекну својих сагрешења и врате на пут истине и правде Царства небеског.
Сабранима се потом обратио декан факултета, протопрезвитер Србољуб Убипариповић, који је у својој беседи указао на духовни значај Великог поста као најстаријег и најзначајнијег вишедневног поста у току литургијске године. Подсетио је да је пост благословена прилика да верни, по узору на Христа који је четрдесет дана и ноћи постио у пустињи, покажу да не живе само о хлебу, него пре свега речју Господњом и у заједници са Богом.
Тим поводом, отац Србољуб је нарочито нагласио да су темељи поста слободно опредељење за живот у заједници са Богом, смирење и молитвени живот. Без смирења, истакао је, ниједна врлина не може донети прави плод, док се путем заједничких богослужења и личне молитве верни постепено уводе у дубину духовног живота Цркве. У том смислу указано је и на значај богослужења током Великог поста, нарочито Литургије Пређеосвећених Дарова, а која вернима даје укрепљење у виду причешћа Телом и Крвљу Христовом, као и духовне дарове да истрају на путу подвига ка празнику Васкрсења.
Говорећи о значају покајања, господин декан је подсетио да пример Преподобне Марије Египћанке показује како се кроз крст, смирење и љубав човек преображава и враћа Богу. Пост је прилика да свако принесе Богу свој духовни труд кроз уздржање, молитву, покајање и дела љубави, уграђујући себе у живу духовну жртву Цркве.
Овом приликом истакнут је и значај праштања као темеља сваког истинског поста и истовремено позив на испуњавање јеванђелске заповести да опраштамо једни другима. Беседник је напослетку нагласио да без праштања нема ни истинског духовног напретка, јер се само кроз љубав и измирење може достојно ступити у подвиг поста. Верни су, такође, позвани да у духу смирења и покајања започну овај Свети период, трудећи се да се боре „добрим подвигом вере“ и стреме животу вечном.
После окончања беседе, сви сабрани су приступили међусобном праштању, тражећи једни од других опроштај, чиме је на молитвен и примерен начин започет подвиг Великог поста.
