У организацији Института за систематско богословље Православног богословског факултета Универзитета у Београду и Института за источне цркве Бискупије у Регензбургу, у периоду од 24. до 27. септембра 2026. године у Београду је одржан међународни научни колоквијум „Творевина као Божији дар и задатак – Заједничка одговорност Истока и Запада“. Радни део колоквијума одржан је 25. и 26. септембра у хотелу „Museum“.
Колоквијум представља наставак вишегодишње академске сарадње двеју институција, усмерене на развијање богословског дијалога између хришћанског Истока и Запада. Скуп су поздравним речима отворили проф. др Раде Кисић са Православног богословског факултета Универзитета у Београду и о. др Дитмар Шон OP, директор Института за источне цркве Бискупије у Регензбургу.
Поводом отварања скупа Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије упутио је поздравно слово организаторима, учесницима и студентима, које је прочитао Његово Преосвештенство викарни Епископ новобрдски г. Иларион. Патријарх је нагласио да очување творевине за хришћане није тек савремено еколошко питање, већ пре свега библијска и богословска тема. Указао је да су корени савремене еколошке кризе духовне и етичке природе, те да човек није неограничени власник света, већ одговорни старатељ Божијег дара. Старање о природи истовремено представља израз љубави према ближњем и заједнички задатак свих људи.
После читања поздравног слова Његове Светости, присутне је поздравио и декан Православног богословског факултета, протопрезвитер проф. др Србољуб Убипариповић, пожелевши учесницима благословен и успешан рад.
Петак, 25. септембар
Током првог радног дана одржано је осам излагања:
- Проф. др Каролин Нојбер (Теолошки факултет у Триру, Немачка) — „Превазилажење људске доминације: промишљање путева изван антропоцентризма“.
- Миодраг Поповић (Православни богословски факултет Универзитета у Београду, Србија) — „У свету беше, и свет кроз њега постаде, и свет га не позна (Јн 1, 10): Творевина у Јеванђељу по Јовану“.
- Проф. др Здравко Јовановић (Православни богословски факултет Универзитета у Београду, Србија) — „Створени, заповеђени и поново устројени: στοιχεῖα и теологија стварања у Атинагорином корпусу“.
- Проф. др Александар Ђаковац (Православни богословски факултет Универзитета у Београду, Србија) — „Коначна истина творевине: есхатон према Светом Максиму Исповеднику“.
- Др Марија Бургер (Институт „Алберт Велики“ у Бону, Немачка) — „Vidit Deus quod esset bonum: свет као добра Божија творевина код Алберта Великог“.
- Др Вики Ранф (Теолошки факултет у Триру, Немачка) — „Нада у избављење творевине: Рим 8, 18–30 у Проповедима Николе Кузанског“.
- Проф. др Дирк Анзорге (Филозофско-теолошка висока школа Санкт Георген у Франкфурту, Немачка) — „Creatio ex amore: теологија стварања Медарда Кела као хришћанска алтернатива спиритуализацији природе и натурализацији духа“.
- Проф. др Мартин Илерт (Теолошки факултет Универзитета Мартин Лутер у Халеу и Витенбергу и Екуменски институт у Босеју, Немачка/Швајцарска) — „Бог у творевини: Молтманово еколошко учење о стварању“.
Субота, 26. септембар
Током другог радног дана одржано је седам излагања:
- Презвитер др Јосиф Станковић (Православни богословски факултет „Свети Андреј Шагуна“ Универзитета „Лучијан Блага“ у Сибињу, Румунија) — „Творевина као заједница са Богом: библијске основе теологије стварања Светог Димитрија Станилоја“.
- Проф. др Милтијадис Ванцос (Теолошки факултет Аристотеловог универзитета у Солуну, Грчка) — „Човек као микрокосмос: важан аспект православне антропологије и његов еколошки одјек“.
- Др Обрад Карановић (Православни богословски факултет Универзитета у Београду, Србија) — „Од доминације ка заједници: творевина и брига о њој у православним социјално-етичким документима“.
- Проф. др Јохен Остхајмер (Католички теолошки факултет Универзитета у Аугзбургу, Немачка) — „Живети рајски: визија велике трансформације“.
- Проф. др Србољуб Убипариповић (Православни богословски факултет Универзитета у Београду, Србија) — „Творевина и благодат Светога Духа у богослужењу Православне Цркве: литургиолошка перспектива“.
- Др Андреас Ренц (Католички теолошки факултет Универзитета Лудвиг Максимилијан у Минхену, Немачка) — „Стварање и одговорност за творевину у исламу: перспективе за хришћанско-исламски дијалог“.
- Проф. др Раде Кисић (Православни богословски факултет Универзитета у Београду, Србија) — „Творевина као екуменски мост“.
Излагања су била праћена дискусијама о библијским, патристичким, литургијским, етичким и екуменским аспектима хришћанске одговорности према творевини.
У оквиру пратећег програма учесници су посетили Храм Светог Саве, након чега је приређена заједничка вечера у парохијском дому при Храму.
Успешно одржани колоквијум потврдио је плодотворност дугогодишње сарадње двеју институција и значај заједничког богословског промишљања одговорности хришћана Истока и Запада према творевини. Истовремено је указао на потребу да се одговорност према творевини и убудуће разматра као важно богословско, етичко и екуменско питање и као заједнички задатак хришћана Истока и Запада.
