У организацији Катедре за Историју Српске Православне Цркве Православног богословског факултета Универзитета у Београду, у периоду од 27. априла до 2. маја 2026. године, остварено је студијско и поклоничко путовање у циљу похођења најзначајних православних српских светиња и историјских споменика, који сведоче о богатом духовном и културном наслеђу нашег благочестивог народа. Групу студената који ове године похађају наставу из предмета Историја Српске Православне Цркве предводили су наставници и сарадници Факултета: професор др Владислав Пузовић, асистенти Лазар Љубић, Михајло Оровић и Војислав Башица, као и високопречасни протопрезвитер-ставрофор Радивој Панић и Ана Врањеш, историчар уметности из Завода за заштиту споменика културе Републике Србије.
Путовање је започето посетом манастиру Жичи, првом архиепископском седишту аутокефалне Српске Цркве, где су студенти имали прилику да се упознају са значајем крунисања српских владара и улогом поменутог манастира у утемељењу црквене самосталности. После тога уследио је обилазак манастира Студенице, задужбине великог жупана Стефана Немање – Преподобног Симеона Мироточивог, која представља један од најзначајнијих духовних и уметничких центара српског средњег века. Пут је настављен ка цркви Светих Апостола Петра и Павла у Расу и манастиру Сопоћанима, а потом и ка манастиру Милешеви. Наведена светиња је позната, између осталог, и по фресци на којој је изображен бели анђео, а који се јавља мироносицама у празном гробу по Христовом Васкрсењу (ср. Мк 16, 5-6) – једном од најупечатљивијих детаља црквене уметности из XIII столећа. У описаној светињи почива део моштију Светога Саве, првога архиепископа српског. Поврх свега, студенти су имали благослов да целивају део нетљених моштију Светога Саве.
Даљи ток путовања подразумевао је одлазак на простор Косова и Метохије, где су похођени: Пећка патријаршија као историјско седиште српских архиепископа и патријараха, манастир Високи Дечани – задужбина Светог краља Стефана Дечанског, Велика Хоча, манастир Зочиште и манастир Светих Архангела код Призрена. У царском граду Призрену студенти су посетили Призренску богословију, Саборну цркву Светог великомученика Георгија, цркву Светог Николе, манастир Свете великомученице Недеље, као и цркву Богородице Љевишке – жива сведочанства богатог културног и литургијског живота овога града. Осим тога, учесници су походили споменик на Газиместану на месту где се одиграла Косовска битка, али и манастир Грачаницу – задужбину Светог краља Милутина, а који представља један од драгуља српске средњовековне архитектуре.
Путовање је настављено ка Косовском Поморављу, где су студенти посетили манастир Драганац, значајан духовни центар православног српског народа на том простору. У повратку ка Београду, студенти су посетили манастире Раваницу и Манасију, задужбине Светог великомученика кнеза Лазара и Светог деспота Стефана Високог, изузетно важне светиње које сведоче о континуитету немањићке традиције у познијем периоду историје нашег православног рода. Током ходочашћа, наставници и студенти Православног богословског факултета у Београду уживали су изузетно гостопримство у свим светињама које су посетили. Исто тако, они су том приликом учествовали у свакодневним богослужењима и целивали мошти многобројних Светих српских архиепископа, патријараха и владара, непосредно сагледавајући вишевековно трајање и претрајавање духовног живота, уметничког израза и историјског памћења православног српског народа. Похођење наведених светиња допринело је продубљивању знања стечених током студија, али и разумевању живог предања које повезује и надилази прошлост и садашњост. Сусрет са овим светињама показао је да црквена историја није само збир података, већ жива, благодатна и трајна стварност. На тај начин, ово ходочашће је, осим свог образовног значаја, допринело и потпунијем поимању живота и предања Српске Православне Цркве.
Студент продекан Православног богословског факултета у Београду, Дамјан Јовановић
