Предавање проф. др Герхарда Роберса, судије Уставног суда СР Немачке
5. новембар 2010.
Проф. др Герхард Роберс, судија Уставног суда СР Немачке, одржао је 5. новембра 2010. године на Православном богословском факултету Универзитета у Београду предавање на тему Појам секуларне државе у Европи.
После краћег увода у коме је Његово Преосвештенство Епископ бачки г. др Иринеј представио проф. Роберса и посебно истакао његово ангажовање при писању Закона о црквама и верским заједницама, предавач је на самом почетку анализирао позитивне и негативне конотације појма „секуларно".
Истичући позитивне аспекте овог појма као основу за даље разматрање, проф. Роберс је термин „секуларно" повезао са Христовим речима: „Дајте цару царево а Богу Божије" (Мк 12, 17). Сходно томе секуларна држава треба да поштује поделу на сакрално и секуларно и да омогући да верске заједнице и држава несметано делују у оквиру својих компетенција.
У свом излагању проф. Роберс исцрпно је анализирао чл. 11. Устава Републике Србије који Републику Србију дефинише као световну државу у којој су цркве и верске заједнице одвојене од државе. На основу компаративне анализе овог члана са одговарајућим законским уредбама Савезне Републике Немачке и Републике Француске предавач закључује да, сходно Уставу, Република Србија свој идентитет не заснива на одређеним верским садржајима, али, са друге стране, ни у ком погледу не дискриминише цркве и верске заједнице, при чему оставља простор за разликовање између традиционалних цркви и верских заједница. Као такав, овај члан Устава у потпуности је усаглашен са законодавством развијених демократија (пример Француске) и омогућава несметано деловање и учествовање свих цркви и верских заједница у друштвеним процесима.
Проф. Роберс посебно је истакао да друштвено-политички ангажман цркви и верских заједница не треба мешати са клерикализмом. Ангажман те врсте је у развијеним демократијама пожељан односно очекиван (нпр. принцип „јавне дужности" у Немачкој) и ни на који начин не повређује принцип секуларности државе. Уставом загарантована слобода цркви и верских заједница постоји само онда када ове заједнице имају пуну слободу деловања у секуларном свету.
Своје излагање проф. Роберс је закључио речима да из перспективе европског права секуларна држава јесте држава која поштује и гарантује аутономију верских заједница, ствара услове за њихово несметано деловање и очекује њихов допринос демократском развоју друштва.
