Прослава великих јубилеја
15. децембар 2010.
На Православном богословском факултету Универзитета у Београду поводом 90-годишњице уједињења покрајинских цркава у Српску Патријаршију, 90-годишњице деловања Факултета и двестагодишњице прве средње школе у Србији - Богословије Доситеја Обрадовића на дан отпочињања наставне делатности Факултета, 15. децембра, одржана је свечаност духовног и научног карактера. Као што је обичај у духовним школама, прослава је отпочела богослужењем. Свету архијерејску Литургију служио је Његова Светост господин Иринеј, патријарх српски, уз саслуживање и присуство епископа бачког Иринеја, умировљеног епископа захумско-херцеговачког Атанасија, епископа врањског Пахомија, епископа тимочког Јустина, викарног епископа јегарског Порфирија и великог броја свештеника и ђакона.
После Свете Литургије одржана је свечана академија коју је отворио декан Православног богословског факултета, Његово Преосвештенство господин Иринеј, епископ бачки, упутивши речи добродошлице свим присутним гостима, професорима и студентима. На свечаној академији присутнима су се обратили Његова Светост патријарх Иринеј, министар просвете Жарко Обрадовић, проректор за финансије и организацију Универзитета у Београду Невенка Жаркић-Јоксимовић, академик Чедомир Попов, продекан Кијевске духовне академије Владимир Бурега, декан Богословског факултета у Љубљани Станко Герјуљ, игуман манастира Ивирона на Светој Гори Василије Гондикакис. Од угледних гостију свечаној академији присуствовала су господа епископи зворничко-тузлански Василије, шумадијски Јован, врањски Пахомије, јегарски Порфирије, затим министар вера господин Богољуб Шијаковић, надбискуп београдски господин Станислав Хочевар, апостолски нунције у Републици Србији господин Орландо Антонини, секретар Исламске заједнице Србије Елдин Ашћерић, декани и продекани више факултета Београдског универзитета, истакнуте личности из културног и јавног живота.
Јубилеју Факултета био је посвећен реферат његовог декана, епископа новосадског и бачког др Иринеја, који је нагласио да Православни богословски факултет Универзитета у Београду дочекује јубилеј којим се може подичити ретко која просветна установа у српским земљама – деведесет година од почетка научног и наставног деловања. Подсетивши на чињеницу да је идеја о оснивању Православног богословског факултета који би деловао у саставу Универзитета први пут у српској јавности изнета још 1860. године, а да је први пројекат наставног плана овог факултета утврђен је 1870. године, епископ Иринеј констатовао је да је целокупан пројекат оснивања Универзитета због низа неповољних околности био на дуже време осујећен. Због тога је Православни богословски факултет основан, заједно са још четири високошколске установе (Филозофски, Правни, Медицински и Технички факултет) тек 1905. године, када је, 27. фебруара, донет Закон о Универзитету. Као допуна Закону донета је 1. октобра исте године и Општа уредба Универзитета, којом су били регулисани, између осталог, и режими студија на сваком појединачном факултету. Ипак, због недостатка квалификованих наставника и неповољних историјских околности Православни богословски факултет сачекаће још 15 година да би 1920. започео свој до данас непрекинути наставни и научни рад.
Оснивачка седница Савета Православног богословског факултета у Београду, подсетио је епископ Иринеј, одржана је 6. септембра 1920. у Ректорату Београдског универзитета. На тој седници за првог декана Факултета изабран је прота Стеван М. Димитријевић, редовни професор Историје Српске цркве. У својој свечаној беседи прота Стеван истакао је значај отварања ове високошколске институције за будућност наше Цркве и за развој богословске мисли у Срба, посебно нагласивши оправданост њеног деловања у окриљу Универзитета са становишта општег интелектуалног образовања и моралног усавршавања студената, као и напретка научно-наставног рада у области теологије у креативном дијалогу са свим контактним и комплементарним дисциплинама. Овакав концепт теолошких студија поздравио је 1921. године у својој светосавској беседи, посвећеној оснивању нових факултета, тадашњи ректор Универзитета Слободан Јовановић, нагласивши значај теолошких знања за студенте историјско-филолошке групе Филозофског факултета, за будуће психологе, социологе и „све оне који се баве духовним наукама“. За конституисање професорског колегијума Православног богословског факултета сарадња са другим факултетима Универзитета у Београду показала се као изузетно плодотворна: тако, већ 30. октобра 1920. године одлучено је да се за потребе извођења наставе на студијама теологије ангажују корифеји српске науке, професори Филозофског факултета Веселин Чајкановић и Александар Белић, а месец дана касније донета је одлука и о ангажовању Драгутина Н. Анастасијевића и академика Љубе Стојановића. Преузимањем са других високошколских установа или хонорарно за наставнике Богословског факултета у периоду између два светска рата биће изабрани и еминентни универзитетски професори, у својим областима увелико афирмисани научници попут Радована Кошутића, Ђорђа Мано-Зисија, Чедомиља Митровића, Димитрија Ђуровића, Владимира Петковића, Стјепана Куљбакина, Филарета Гранића, Петра Ђорђића, Радослава Грујића, Сергија Тројицког и Николе Радојчића.
Уследили су реферати о значају уједињења Српске Цркве (митрополит Амфилохије Радовић), историјском контексту у коме се то уједињење одвијало (академик Драгољуб Живојиновић), развоју богословља код Срба (епископ Атанасије Јевтић), задацима савремене православне теологије (епископ Игнатије Мидић). О јубилеју Доситејеве богословије, путевима и раскршћима српског теолошког образовања говорили су проф. др Ксенија Кончаревић и мр Александар Раковић, а о српским патријарсима у XX веку др Вељко Ђурић, др Радмила Радић, др Предраг Пузовић, др Радомир Поповић, др Иринеј Буловић. По завршетку свих предавања уследило је одржавање округлог стола и промоција књиге др Богољуба Шијаковића и мр Александра Раковића под насловом „Универзитет и српска теологија - историјски и просветни контекст оснивања Православног богословског факултета у Београду“. Свечаност је извођењем духовних химни и изворних народних песама употпунио мешовити хор Православног богословског факултета под вођством ђакона мр Драгана Ашковића.
Ступајући у десету деценију свога постојања, Православни богословски факултет у Београду с пијететом се сећа својих оснивача, професора, студената, службеника, добротвора и пријатеља. Јубилеј Факултета обележен је и другим манифестацијама – симпозијумом „Српска теологија у ХХ веку – истраживачки проблеми и резултати“, промовисањем богате издавачке продукције Института за теолошка истраживања, као и успостављањем нових мостова сарадње са високошколским теолошким институцијама из иностранства.
Проф. др Ксенија Кончаревић
