У организацији Педагошко-катихетског института Православног богословског факултета, а уз подршку Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке, одржан је 19. марта на Православном богословском факултету стручни семинар за вероучитеље Архиепископије на теме Квалитет верске наставе у београдским школама и Закон о основама система образовања и васпитања. Преко две стотине вероучитеља сабрало се како би сазнали нешто више о истраживањима и циљевима Педагошко-катихетског института, као и да би се боље упознали са законом о основама система образовања и васпитања.
Скуп је отворила др Славица Шевкушић, представљајући тим сарадника који су окупљени око Педагошко-катихетског института, као и циљеве Института у наредном периоду. После краћег увода, др Шевкушић је изложила резултате последњег истраживања у вези са квалитетом верске наставе у Архиепископији београдско-карловачкој. Ово предавање је отворило плодну дискусију у којој је учешће узело већи број вероучитеља. О циљевима и задацима верске наставе говорио је мр Велибор Мартиновић. Као вероучитељ, господин Мартиновић је изложио како теоријске поставке ове теме, тако и потешкоће са којима се вероучитељи сусрећу, пружајући одређене смернице у превазилажењу конкретних проблема. Докторанд Владета Милин представио се рефератом: „Методи и облици рада у верској настави“, као и „Верска настава из угла ученика“, радом насталим на основу истраживања о квалитету верске наставе у београдским школама. У његовом излагању посебно је било важно негирање „мита“ о добром наставнику, који само талентом постиже разултате, јер уз добру и квалитетну обуку, свако може постати адекватан наставник. Овим је јасније указано на неопходност бриге и подршке верској настави, како бисмо будућим генерацијама пружили жив и динамичан приступ вери.
У другом делу семинара, своја предавања су одржали представници Министарства вера и дијаспоре: Душанка Шекара, виши саветник и Владимир Тодић, самостални саветник. Госпођа Шекара и господин Тодић представили су нови Закон о образовању, тј. аспекте Закона који се тичу вероучитеља и верске наставе. Њихова излагања била су усмерена на пружање практичних напомена у вези са новим законима који су у припреми, као и на пружање увида у могућност скорог решавања статуса вероучитеља.
Оно што је свакако обележило семинар јесте слобода и искреност са којом су вероучитељи постављали питања, чиме су показали да су препознали простор семинара, као и рад са члановима Педагошко-катихетског института, као „сигурно место“. Говорећи о тешкоћама и изазовима који се пред њих постављају, како у извођењу наставних јединица, тако и у раду са колегама у њиховим школама, истакнута је заинтересованост за унапређивање верске наставе. Овако отворен однос између вероучитеља и чланова Педагошко-катихетског тима јесте потенцијал и позив за наредно организовање оваквих семинара као неопходни израз бриге и старања како о верској настави, тако и о самим вероучитељима.
мр Растко Јовић