Међународни научни симпосион о Светом Максиму Исповеднику
21. октобар 2012.
Катедра за патристику Православног богословског факултета Универзитета у Београду, у сарадњи са Катедром за православно-хришћанске студије Фордам универзитета из САД, организовала је међународни симпосион о Светом Максиму Исповеднику на тему Познање сврхе свега силом Васкрсења, која се заснива на речима Светог Максима из његових Стослова о теологији и икономији (1.66).
Двадесет и три међународно признатих теолога, припадника различитих религијских традиција, окупило се на Православном богословском факултету у Београду од 18. до 21. октобра 2012. године и размотрило свагда актуелни проблем односа древности и савремености, износећи на светлост дана велики број увида из различитих области учења Светог Максима који су релевантни и за наше доба, а са нагласком на теологији, антропологији, ерминевтици, науци, есхатологији, природи, слободи, другости, личности, полу, психологији, биологији, космологији, физици, као и античкој и модерној философији. Овим сипосионом, у оквиру којег је истражена Максимова све приметнија улога Светитеља који спаја Исток и Запад, као и посреднички потенцијал његове дубоке теолошке визије за свеукупно хришћанство, обележена је 1350. годишњица престављења Светитељевог (+ 662). Своје научне радове изложили су господа: Димитриос Бартелос, Калиник Бергер, Пол Блауерс, Дејвид Бредшо, Јоргос Варвацуљас, Епископ Максим Васиљевић, Пол Гавриљук, Брајан Дејли, Митрополит Јован Зизиулас, Христос Јанарас, Епископ Атанасије Јевтић, Адам Купер, Ендрју Лаут, Џошуа Лолар, Максим Симонопетритски, Џон Пантелејмон Манусакис, Епископ Игнатије Мидић, Паскал Милер Жордан, Алексеј Нестерук, Аристотел Папаниколау, Филип Габријел Ренцес, Нино Сакварелидзе, Торстен Толефсен. Двојица раније најављених учесника, Џорџ Парсениос и Григори Беневич, су одсуствовали из објективних разлога.
Отварање и први дан симпосиона – 18. октобар 2012.
На свечаном отварању симпосиона у великом амфитеатру Православног богословског факултета учесницима се поздравним словом, а у име Организационог одбора симпосиона, обратио Његово Преосвештенство Епископ западноамерички Г. Максим. Том приликом прочитане су и поруке које су учесницима скупа упутили Његова Свесветост Патријарх Васељенски Г. Г. Вартоломеј и Његова Светост Патријарх Српски Г. Иринеј
У својем обраћању, Преосвећени Епископ Максим је изразио захвалност управи Факултета, претходном декану Његовом Преосвештенству Епископу бачком др Иринеју Буловићу и садашњем декану др Предрагу Пузовићу, као и свим професорима и особљу, а посебно члановима Организационог одбора: проф. др Владану Перишићу и асистентима мр Здравку Јовановићу, Андреју Јевтићу и Марку Вилотићу.
У наставку свечаности отварања учеснике симпосиона је у име Православног богословског факултета Универзитета у Београду поздравио проф. др Предраг Пузовић, декан, а у име Београдског Универзитета проф. др Иванка Поповић, проректор за науку.
Преосвећени Епископ Максим је потом изразио нарочиту благодарност г. Аристотелу Папаниколау-у и Катедри за православно-хришћанске студије Фордам универзитета на изванредној научној сарадњи и изразио наду да ће се та сарадња наставити и продубити у будућности.
У поздравном говору Епископа Максима изражена је велика захвалност и доброчинитељима који су омогућили одржавање симпосиона, посебно Светом архијерејском синоду Српске православне Цркве, Министарству дијаспоре и вера у влади Србије, као и епархијама: захумско-херцеговачкој, новограчаничко-средњезападноамеричкој, крушевачкој, хотелу „Невски“ у Београду, манастирима Тврдошу и Студеници, као и многим другима – „оним невидљивим сатрудницима на припреми ове духовне гозбе који су на хиљаде начина помогли“.
Епископ је поздравио бројне госте из Европе и Америке, а посебно Његово Преосвештенство Епископа Василија из Канзаса, САД, секретара Сабрања канонских православних епископа Северне и Централне Америке. Потом је истакао да је изузетну тежину и посебну духовно-харизматичну компоненту овоме скупу даровао манастир Светога Павла на Светој Гори Атонској. Благодарећи игуману о. Партенију, нетрулежна Рука Светог Исповедника изложена је у капели Светог Јована Богослова ради поклоњења вернога народа, а донели су је Братија манастирска о. Гервасиос, о. Евроким и ђакон Пајсије. У присуству великог броја студената и вернога народа Његово Високопреосвештенство Митрополит пергамски Г. Јован (Зизиулас) началствовао је чином уношења и откривања моштију Светитеља.
После свечаног отварања научног скупа и поклоњења присутних моштима Светитеља, прва предавања, под председавањем Епископа западноамеричког др Максима, ванредног професора на Православном богословском факултету у Београду, одржали су:
- Максим Симонопетритски, Висока теолошка школа Часнога Крста у Бостону, САД, на тему Свети Максим Исповедник: значај његове мисли данас.
- Брајан Дејли, Универзитет Нотре Дам ду Лак, САД, и овогодишњи добитник Рацингерове награде (тзв. „Нобелове награде из области Теологије“), на тему Максим Исповедник, Леонтије Византијски и аристотеловска метафизика личности.
У наставку је вођена дискусија, а након њеног окончања отворена је, у холу испред великог амфитеатра, пригодна изложба икона на којој су били изложени радови преко 40 иконописаца. На отварању је говорио др Горан Јанићијевић, доцент на Катедри за фрескопис Високе школе – Академије Српске православне Цркве за уметности и консервацију у Београду. Изложбу су припремиле Андрија Крстић и Драгана Машић.
Други дан симпосиона – 19. октобар 2012.
Другом заседању је председавао Епископ јегарски др Порфирије Перић, доцент Православног богословског факултета у Београду. Предавања су одржали:
- Џошуа Лолар, Универзитет у Канзасу, Патос и техни код Светог Максима Исповедника.
- Аристотел Папаниколау, Универзитет у Фордаму, Њујорк, САД, Учити како љубити: Свети Максим о врлини.
- Адам Купер, Институт Јована Павла II за брачна и породична питања, Мелбурн, Аустралија, Свети Максим о Светој тајни брака и тела: једно преиспитивање.
Трећем заседању је председавао Аристотел Папаниколау са Фордам универзитета, Њујорк, САД. Предавања су одржали:
- Димитрије Батрелос, Универзитет у Кејмбриџу, Уједињено Краљевство, Допринос Светог Максима схватању слободе.
- Дејвид Бредшо, Универзитет у Кентакију, САД, Теорија воље код Светог Максима.
- Торстајн Толефсен, Универзитет у Ослу, Норвешка, Суштина, могућност и активност у схватању ипостаси код Светог Максима.
Четвртом заседању је председавао др Владан Перишић, редовни професор Православног богословског факултета у Београду. Предавачи су били:
- Георгије Варвацулијас, Универзитет у Велсу, УК, Руминативно размишљање и питања психопатологије у списима Светог Максима Исповедника: једна еволутивна психолошка перспектива.
- Џон Пантелејмон Манусакис, Висока теолошка школа Часнога Крста, Бостон, САД, Изабрана воља код Светог Максима.
- Филип Габријел Ренецес, Понтификални григоријански универзитет, Рим, Италија, Поимање „хабитуса у богословској антропологији Светог Максима“.
Петом заседању је председавао Митрополит пергамски др Јован Зизиулас, Атинска Академија, Атина. Предавачи су били:
- Пол Блауерс, Хришћанска семинарија Емануил, Тенеси, САД, Интерпретативни плес: Скривање, разоткривање и одлагање смисла у ерминевтичком богословљу Светог Максима Исповедника.
- Нино Сакварелидзе, Универзитет Леополд-Франценс у Инсбруку, Аустрија, Како читати и схватати светоотачке текстове данас.
У наставку је вођена дискусија, а потом је у капели Светог Јована Богослова, у присуству моштију – руке Светог Максима Исповедника, коју су донели монаси манастира Светог Павла на Светој Гори Атонској, служено свеноћно бдење са Светом Литургијом којом је началствовао Епископ западноамерички г. Максим уз саслужење Епископа крушевачког г. Давида.
Трећи дан симпосиона – 20. октобар 2012.
Шестом заседању је председавао Џон Пантелејмон Манусакис, Висока теолошка школа Часнога Крста, Бостон, САД. Предавачи су били:
- Христос Јанарас, Пантеион Универзитет, Атина, Грчка, Онтолошки реализам онога чему се треба надати након смрти.
- Паскал Милер Жордан, Католички Универзитет Запада, Анжер, Француска, „Где“ и „када“ као метафизички предуслов Стварања. Читање Амбигве 10 Светог Максима Исповедника.
- Алексеј Нестерук, Катедра за математику Универзитета у Портсмуту, Уједињено Краљевство, Космос Цркве и космос света: Свети Максим Исповедник и модерна космологија.
Седмом заседању је председавао Дејвид Бредшо, Универзитет у Кентакију, САД. Предавачи су били:
- Епископ браничевски др Игнатије Мидић, Православни богословски факултет у Београду, Корени Цркве према Светом Максиму Исповеднику.
- Ендрју Лаут, Катедра за теологију и религију Универзитета у Дараму, Дарам, Уједињено Краљевство, Виђење институционалне Цркве према Светом Максиму Исповеднику.
- Епископ западноамерички др Максим, Православни богословски факултет у Београду, Смрт, Васкрсење и Црква у мисли Светог Максима.
Осмом заседању је председавао Пол Блауерс, Хришћанска семинарија Емануил, Тенеси, САД. Предавачи су били:
- Калиник Бергер, Теолошка семинарија Светога Владимира, Њујорк, САД, Ка теолошкој гносеологији: синтеза о. Димитрија Станилоја.
- Пол Гавриљук, Универзитет Светога Томе, Минесота, САД, Читање Светог Максима по Георгију Флоровском: анти-Булгаковско или про-Булгаковско?
Последње, девето заседање, међународног симпосиона о Светом Максиму Исповеднику одржано је у просторијама Ректората Београдског Универзитета. Председавао је Максим Вгенопулос, Васељенска патријаршија. Предавања су одржали:
- Митрополит пергамски др Јован Зизиулас, Атинска Академија, Атина, Личност и природа у онтологији Светог Максима.
- Епископ (умировљени) захумско-херцеговачки др Атанасије Јевтић, умировљени професор Православног богословског факултета у Београду, Тајна Христа у теологији Светог Максима.
Четврти дан симпосиона – 21. октобар 2012.
Међународни симпосион о Светом Максиму Исповеднику окончан је у недељу 21. Октобра 2012. служењем Свете Литургије и освећењем новог храма посвећеног Светом Максиму Исповеднику, у Новом Костолцу. Светом Литургијом началствовао је Митрополит пергамски Г. Јован (Зизиулас), а у чину освећења храма и на светој Литургији узели су учешћа и Преосвећени архијереји браничевски Г. Игнатије, као надлежни епископ, умировљени захумско-херцеговачки Г. Атанасије, западноамерички Г. Максим и крушевачки Г. Давид.
Након свечаног ручка приређеног у порти храма, учесници симпосиона обишли су остатке античког римског каструма Виминацијум, а потом су имали прилике и да се поклоне моштима Светог Кнеза Лазара у манастиру Раваница.
