Међународни научни скуп "Црква у доба Св. Цара Константина Великог"
25. мај 2013.
На празник Свете браће равноапостолних Методија и Кирила, просветитеља Словенâ, 24. маја 2013. године, на Православном богословском факултету у Београду свечано је започео са радом дводневни Међународни научни симпосион под насловом „Црква у доба Светога Цара Константина Великог“. Званичном почетку рада скупа претходила је Света Архијерејска Литургија, која је служена у факултетскоме параклису Светога Апостола и Еванђелиста Јована Богослова, а којом је началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит бориспољски Господин Антоније Паканич, ректор Кијевске духовне академије, уз саслужење Његовога Преосвештенства Епископа петергофског Господина Амвросија Ермакова, ректора Петроградске духовне академије, више свештеника и ђакона, као и учешће излагача на симпосиону, студената и професора Факултета.
Поздравним говором декана, протопрезвитера-ставрофора др Предрага Пузовића, упућеним учесницима и гостима у Великом амфитеатру Факултета, свечано је отворен рад скупа. Потом су се присутнима пригодним и надахнутим речима обратили Његово Високопреосвештенство Митрополит бориспољски Господин Антоније, Његово Преосвештенство Епископ петергофски Господин Амвросије, ванредни професор Католичког богословног факултета Свеучилишта у Загребу др Јуре Зечевић и Његова Екселенција Надбискуп Господин Орландо Антонини, Апостолски Нунције у Београду.
Радни део првога дана симпосиона био је подељен у две сесије, у оквиру којих су изложена усмена саопштења следећих учесника у складу са утврђеним програмом:
1. Његово Високопреосвештенство Митрополит бориспољски Господин Антоније, „Милански едикт – проблем историчности и интерпретације садржаја“;
2. Његово Преосвештенство Епископ петергофски Господин Амвросије, „Милански едикт у истраживањима руских црквених историчара“;
3. др Радомир Поповић, „Константин и Ликиније – савладари и противници“;
4. др Иван Иванов, „Литургија и молитва у древној Цркви у доба Цара Константина Великог;
5. др Јоанис Панајатопулос, „Стварање нове монархије“;
6. др Иван Бодрожић, „Константиново поимање вјере и вјерске слободе према Лактанцијеву дјелу De mortibus persecutorum“;
7. Ричард Шнајдер, „Константин без Јевсевија: црквена политика његовог деловања – закони, ковани новац, зграде, итд. - и последице у односу на православну еклисиологију“;
8. мр Ивица Чаировић, „Константиново преобраћење као парадигма крштења англо-саксонских краљева у 7. веку“;
9. мр Горан Јанићијевић, „Константин Велики и Црква – тумачење феномена на основу артефаката“;
10. др Драгомир Сандо, „Црквена катихеза у 4. веку“.
Коначно, на самоме крају овога дела скупа, протопрезвитер-ставрофор др Радомир Поповић и мр Горан Јанићијевић отворили су изложбу радова студената Академије за консервацију и рестаурацију икона Српске Православне Цркве у Београду под насловом „Константиново наслеђе на територији Србије“, а која је приређена на Факултету поводом одржавања симпосиона.
У суботу, 25. маја 2013. године, на Православном богословском факултету у Београду је уследио наставак рада Међународнога научнога симпосиона под насловом „Црква у доба Светога Цара Константина Великог“. Непосредно пре почетка планом предвиђених сесија, у факултетскоме параклису Светога Апостола и Еванђелиста Јована Богослова служена је Света Литургија.
Радни део другога дана симпосиона био је подељен у две сесије. У оквиру прве сесије, изложена су усмена саопштења следећих учесника:
1. др Радивој Радић, „Константин Велики и ‚Константини‘ – неколико примера“;
2. др Владислав Пузовић, „Константин Велики и Милански едикт у српској историографији“;
3. др Анто Баришић, „Вјерска политика Константина и након Концила у Ницеји 325.г.“;
4. Презвитер Константин Костромин, „Милански едикт и подела Цркава у контексту идеје средњовековног сакралног империјалног универзума“;
5. мр Борис Стојковски, „Римокатоличка житија Светога цара Константина и царице Јелене“;
6. др Јуре Зечевић, „Милански едикт у контексту јединства Цркве и друштвеног суживота у своје вријеме и данас“;
7. др Славко Слишковић, „Константин и Црква. Слобода или ропство?“.
После завршетка прве сесије и краткотрајне паузе у раду скупа, у Великом амфитеатру Факулета уприличено је свечано потписивање споразума о богословској и научној сарадњи Православног богословског факултета Универзитета у Београду са Кијевском духовном академијом и Петроградском духовном академијом, као и обнављање, раније потписане, конвенције о идентичној врсти сарадње између Православног богословског факултета у Београду и Понтификалног Латеранског универзитета у Риму. Присутним учесницима симпосиона и гостима пригодним речима се, најпре, обратио Његово Преосвештенство Епископ бачки Господин др Иринеј, професор Факултета, истакавши, тим поводом, значај и неопходност узајамног изграђивања теолошких и научних односа на примеру поменутих богословских училишта. Потом је Његово Високопреосвештенство Митрополит бориспољски Господин Антоније, ректор Кијевске духовне академије, бираним речима поздравио све сабране и указао на вишевековне духовне корене сарадње двају помесних православних Цркава и њихових теолошких училишта. Надаље, Његово Преосвештенство Епископ петергофски Господин Амвросије, ректор Петроградске духовне академије, сажето и језгровито је предочио неоспорну важност у вези са потписивањем споразума, док је Његова Екселенција Бискуп Енрико дал Коволо, Велики ректор Понтификалног Латеранског универзитета у Риму, исказао радост поводом обнављања поменутога споразума и предстојећих видова сарадње високих теолошких институција. Пошто су потписани наведени споразуми, протопрезвитер-ставрофор др Предраг Пузовић, декан Православног богословског факултета у Београду, бивајући подстакнут претходно исказаним речима, срдачно је, напослетку, поздравио уважене госте и учеснике симпосиона, истичући благодарност Богу поводом потписаних споразума и уверење да ће одговарајућа сарадња богословских училишта бити веома плодотворна у догледној будућности.
Наставак раднога дела скупа означила су излагања усмених саопштења друге сесије, у оквиру које су узели учешћа следећи учесници:
1. Његова Екселенција Бискуп Енрико дал Коволо, „Историјско-религијска етиологија такозваног ‚Константиновског преокрета‘ “;
2. др Мирко Сајловић, „Цар Константин у очима Цркве“;
3. др Драган Ашковић, „Константинова престоница и њене предности у стварању и развоју византијске музичке традиције“;
4. мр Зоран Деврња, „Два Константинова сабора (Арл 314.г. – Никеја 325.г.)“.
Непосредно по окончању горепоменутих излагања, протопрезвитер-ставрофор др Радомир Поповић, професор Факултета, произнео је, у име организатора и свих учесника симпосиона, завршну реч, означивши одржавање скупа нарочитим видом доприноса наше Цркве и Факултета, као њеног највишег богословско-научнога училишта, овогодишњем свечаном обележавању седамнаест векова од проглашења Миланскога едикта 313. године. Он је, напослетку, јасно и недвосмислено закључио да ће писмени видови изложених саопштења, после званичнога публиковања, проширити постојеће научне видике и, истовремено, обогатити богословска становишта, не само у вези са животом и мисијом древне Цркве у четвртоме веку, него и нарочитом, својеобразном улогом, у дотичној историјској епохи, блажене успомене Светога Цара Константина Великог.
