На свечаној академији, која је одржана у понедељак 14. септембра 2015. године у Свечаној сали Ректората Универзитета поводом обележавања Дана Универзитета и 207 година постојања Универзитета у Београду, Епископу умировљеном захумско-херцеговачком проф. др Атанасију Јевтићу додељено је признање professor emeritus.
Самој церемонији додељивања признања претходиле су реч ректора, проф. др Владимира Бумбаширевића и поздравна реч министра просвете, науке и технолошког развоја, др Срђана Вербића.
Епископ умировљени захумско-херцеговачки др Атанасије Јевтић, редовни професор у пензији, посебно се истакао својим научним, стручним и педагошким радом, стекао међународну репутацију и остварио вредне резултате у обезбеђивању наставно-научног подмлатка у области за коју је изабран. Један је од најплоднијих и најзначајнијих савремених теолога, не само у српској средини него и у свету. Као такав, у оквиру научноистраживачких пројеката на којима је био сарадник или чији је био руководилац, проф. Атанасије Јевтић је допринео сарадњи са научним институцијама из земље и иностранства. Озбиљност догматско-патролошког знања и укупног доприноса професора Атанасија и, у том општем оквиру, његова упечатљива философска и научна обавештеност, илустрована је прегледом појединачних богословских области у којима је он изучавао, неговао и студентима теологије предавао теологију и допринео развоју научног подмлатка на Православном богословском факултету Универзитета у Београду.
Професор др Атанасије Јевтић, посебно као јеромонах и потом епископ, био је учесник преко стотину домаћих и међународних научних скупова из области црквене историје, теологије, философије и хришћанске културе. Истовремено, сарађивао је у многим публикацијама у земљи и иностранству. До сада је објавио деведесет и три књиге. Аутор је преко 500 студија, чланака, огледа и беседа на више светских језика. Преводи са старогрчког, старословенског, новогрчког, француског и других језика. Његови теолошки, антрополошки, патролошки, црквено-историјски радови залазе у све периоде историје Цркве и обухватају скоро сва важнија питања православног библијско-патристичког богословља. Његови литерарни теолошко-философски радови и иступања добили су и званичну потврду избором у Удружење књижевника Србије. Његове беседе су ушле у поједине збирке беседа знаменитих Срба. О њему је писано у енциклопедијама Руске и Грчке Православне Цркве (и сам је дао допринос разним енциклопедијама). Својим пастирско-еклисијалним деловањем допринео је превазилажењу тзв. Америчког раскола (1963-1992).