Ваше Високопреосвештенство Митрополите Амфилохије и поштовани господине професоре!
У име декана и свих наставника и студената Православног богословског факултета Универзитета у Београду имам радосну дужност и изузетну част да Вама, Високопреосвећени Митрополите Амфилохије, као негдашњем декану овог Факултета и једном од најугледнијих професора у његовој историји – честитам 30 година пожртвоване и изузетно плодне архијерејске службе Богу и народу.
Као теолога карактерише Вас и ученост о Логосу Божијем и обасјаност божанским Логосом, и научно знање и лично свједочење. Вашу атинску докторску дисертацију Тајна Свете Тројице по Светом Григорију Палами, објављену двапут на грчком (1973, 1991), потом на српском (2006) и француском (2012), високо вреднују највећи паламисти. Овој еминентној теми хришћанске догматике треба придружити Ваше радове из еклисиологије, литургике, антропологије, етике, аскетике. Ваши теолошки огледи, који садрже склоност ка философској рефлексији као и поетску надареност, имају завидан академски тон и истовремено заступају теологију која је не само стручно знање него и терапеутска вјештина за лијечење болести наше данашње цивилизације. За Вашу свестрану и ангажовану теолошку мисао добили сте почасни докторат Московске Духовне Академије (2006), почасни докторат Института Теологије Белоруског државног универзитета у Минску (2008), почасни докторат Института православне теологије Светог Сергија у Паризу (2012).
Ваше књиге Основи православног васпитања (1993) и Светосавско просвјетно предање и просвијећеност Доситеја Обрадовића (1994) свједоче да сте Ви као педагог заправо психагог – поуздани водич душа наших. Ви сте учитељ који је скупа са својим ученицима ученик Учитеља Христа, јединог правог педагога човјечанства. Својим педагошким радом Ви се супротстављате владајућем отуђивању академске педагогије и од философије, јер тако педагогија губи фундамент, и од теологије, јер тако педагогија губи из вида личност, без које нема ни учитеља ни ученика. Ваше педагошко прегнуће је и обнова рада Цетињске богословије 1992.
Ви сте пјесник и бесједник, не само у књизи Враћање душе у чистоту (1992) и у пјесничкој збирци У Јагњету је спас (1996), него у читавом свом унутрашњем бићу. Ваша свакодневна проповијед, којом нам душу враћате у чистоту, свједочанство је очинске бриге за наш Пут, Истину и Живот. Због тога је Ваша истинољубива ријеч понекад прекорна, јер позива нас заборавне на покајање, понекад бунтовна, јер нам не допушта да се олако одрекнемо слободе, да пристанемо на наметнути изгон истине, на организовано ружење Светости, на одбијање даровне Жртве, – кад живот постаје лишен смисла. Тешко је рећи шта у Вашем свеукупном животном дјелу и дјелању није богонадахнута поезија, стваралаштво једне јединствене личности.
У Црној Гори подижете храмове, оживљавате манастире, расцвјетавате парохије, предводите црквене литије. Подигли сте у Подгорици и овај чудесни васкрсењски храм, у који је Ваше име призвало највеће главе данашње православне васељене. Колико само радости и полета у обнови Цркве и душе! Видимо мед који свуда скупљате, али не видимо горчину и жуч коју гутате. Но понекад видимо оправдану жестину, као реакцију на јавну скаредност и неправду. Него како друкчије? – када сте Ви, Владико, и диригент и извођач преломне историје а не Бечке филхармоније. Ви овом бездушном свијету шаљете меморабилне посланице са Косова „грдног судилишта“, Поменик новог Косовског страдања (2011), и ако ико – Ви данас у јединству држите Косово и Ловћен, настављајући завјет „трагичног јунака косовске мисли“.
Због свега тога и још многога, Ви сте наш оријентир и тачка ослонца, „стуб и тврђава Истине“. У овом обезличеном свијету Ви сте витез и људина, како би Вам сад рекао мој отац Весо. Да је Милош Обилић претекао косовску голготу – отишао би у манастир и звао би се инок Амфилохије. Зато је и Ваша теологија тако дубока и одважна, тако жива и конкретна; Ваша теологија је показна вјежба Живота, и не може бити у опасности од схоластицизма.
Даће Бог да се за десет година сви ми поново овдје нађемо да честитамо Митрополиту нови јубилеј. Част коју поводом овог јубилеја указујемо дјелу Митрополита Амфилохија само је најава части на небесима.
У Вашу част, Владико, а у славу Господњу, на многаја љета, ис пола ети Деспота!
Проф. др Богољуб Шијаковић,
председник Савета
Православног богословског факултета
Универзитета у Београду