Успешно одбрањена докторска теза о историји Цркве у англо-саксонској Енглеској
6. јули 2016.
Дана 6. јула 2016. године, на Православном богословском факултету Универзитета у Београду ђакон мр Ивица Чаировић успешно је одбранио докторску дисертацију на тему Црква у Енглеској у VIII веку – богословско-историјске импликације односа са Римом и Франачком државом, пред комисијом у саставу проф. др Предраг Пузовић, декан Факултета и председник комисије; проф. др Радомир Поповић, ментор; проф. др Милош Антоновић са Филозовског факултета Универзитета у Београду (одељење историје); проф. др Богдан Лубардић и доц. др Србољуб Убипариповић.
Докторску дисертацију ђакона мр Ивице Чаировића чланови комисије су описали као пионирску и инспиративну, будући да се бави периодом у историји Цркве на Западу, који није адекватно анализиран са свих становишта, посебно не са аспекта савременог дијалога Истока и Запада. Самим тим што отвара многе проблеме и – методолошки правилно – поставља питања на која би требало обратити пажњу ако би се истраживање продужило на наредне периоде на простору Западне Европе, ова теза показује да може да буде основ за даља мултидисциплинарна истраживања са консеквенцама у савременом дијалогу Истока и Запада, те као таква представља новину у српској историјско-теолошкој мисли.
Базирајући се на анализи наративних и дипломатичких историјских извора истраживање спроведено у овој докторској дисертацији, имало је за циљ да реконструише развој епископоцентричне структуре у VIII веку у Енглеској, са свим богословско-историјским консеквенцама, уједно главним хипотезама којима се истраживање бави, а које су у раду истакнуте: методологија англо-саксонских мисионара на континенталном делу Западне Европе, појава филиоквистичких тежњи на Западу, германизација Хришћанства у доба Каролинга, однос Бонифација и његових следбеника и римских папа и, на крају, анализа односа Енглеска – Рим – Франачка држава у VIII веку, кроз личности које су представљене као носиоци дешавања, како би се потврдила истина да Бог перманентно учествује у историји.
Комисија је једногласно оценила тезу ђакона мр Ивице Чаировића са највишом оценом Summa cum laude.
