Одбрана докторске дисертације Андреја Јефтића
9. фебруар 2016.
Дана 9. 2. 2016. године у амфитеатру Православног богословског факултета Универзитета у Београду, пред петочланом комисијом коју су сачињавали проф. др Богољуб Шијаковић (председник комисије), проф. др Владан Перишић (ментор), проф. др Максим Васиљевић, доц. др Дарко Ђого и доц. др Здравко Јовановић докторску дисертацију под насловом Рецепција Светих Отаца у дјелу Томаса Ф. Торенса: патристичка теологија и савремена наука одбранио је кандидат Андреј Јефтић, асистент на ПБФ, стекавши тиме звање доктора теологије.
Кандидат је у дисертацији понудио критичку анализу рецепције теологије Светих Отаца, првенствено источних, у раду Томаса Торенса. Нарочита пажња посвећена је начину на који се овај шкотски теолог служио патристичким наслеђем како би теоријски концептуализовао однос између теологије и савремене науке. Овај однос размотрен је из три аспекта: (1) формалног епистемолошког подударања између теологије и науке, (2) историјског доприноса патристичке теологије настанку емпиријске науке, и (3) материјалног подударања (или конвергенције) у сазнањима између ове две дисциплине. Кроз истраживање кандидат је показао да се Торенс отачким наслеђем служи на креативан начин, прилагођавајући га потребама сопственог теоријског система, те да се пре него ли о рецепцији може говорити о апропријацији светоотачке теологије у његовом делу. Иако овај приступ показује одређене недостатке, пре свега при успостављању историјских тврдњи, оцењено је да Торенсова иновативна употреба отачких дела пружа бројне важне увиде и смернице од којих савремена православна теологија може да има велике користи.
Комисија је једногласно констатовала да је кандидат успешно и исцрпно истражио и презентовао тему дисертације. Самосталним, систематским и оригиналним приступом анализирао је и прегледно изложио све главне аспекте Торенсове идеје о односу теологије и науке, као и његову рецепцију/апропријацију отачке теолошке мисли. Ово је посебно значајно када се у виду има чињеница да је у питању веома комплексна тематика која захтева стручност у више дисциплина (патрологија, историја науке, философија науке). Комисија је констатовала и то да је дисертација урађена квалитетно, како садржински тако и методолошки, и да се њен допринос састоји у зрелом и избалансираном приступу обрађеној проблематици: Торенс није ни безусловно брањен, али ни критикован по сваку цену. Кандидат је уважио целокупан Торенсов допринос истраженој теми, али је извесне ставовe његове теологије такође изложио и веома аргументованој критици. Као веома значајну, комисија је истакла и чињеницу да је ово прва свеобухватна студија о Торенсовој теологији на српском језику.
