У Матици српској одржан научни скуп на тему: „Богословље и духовни живот Карловачке митрополије“
11. децембар 2017.
У организацији Матице српске, Епархије бачке и Института за литургику и црквену уметност Православног богословског факултета Универзитета у Београду, у понедељак, 11. децембра 2017. године, у Свечаној сали Матице српске у Новом Саду одржан је једнодневни научни скуп у оквиру пројекта „Историја Карловачке митрополије од краја XVII до краја XVIII века“ на тему: „Богословље и духовни живот Карловачке митрополије“.
Приликом отварања скупа, поздравне речи присутним учесницима и гостима упутили су професор др Драган Станић, председник Матице српске, Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки професор др Иринеј Буловић и протопрезвитер-ставрофор професор др Владимир Вукашиновић. Подсећајући на особити историјски, културни и духовни значај устројства и постојања Карловачке митрополије, председник Матице српске професор Станић препознао је у насловљеној теми скупа не само његову многоструку важност, него и ванредну прилику за потпуније и подробније сагледавање наше прошлости. Потом се скупу обратио Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки господин др Иринеј, а који је уједно и покровитељ наведеног скупа, произневши том приликом поздравну реч и благословивши све присутне. Преосвештени Епископ др Иринеј је у свом обраћању евоцирао успомене на славне претходнике и црквене посленике, позивајући се на примере учених личности и добрих пастира - архимандрита Јована Рајића и блаженог спомена Епископа новосадског и бачког др Иринеја Ћирића, те напослетку нагласивши значај Карловачке митрополије на пољу очувању нашег хришћанског и националног идентитета. Завршну реч поводом отварања скупа упутио је протопрезвитер-ставрофор др Владимир Вукашиновић, редовни професор Православног богословског факултета у Београду. Срдачно заблагодаривши Владици Иринеју на његовом очинском старању и покровитељству, професор Вукашиновић је између осталог истакао да управо такав однос Преосвештеног Епископа Иринеја опет и много пута показује да исти дух бриге и старања за српско богословско образовање и активну улогу Цркве у друштву краси како Епископа новосадског и бачког Висариона Павловића, тако и његовог наследника на свештеном трону бачких епископа. Скуп је својим присуством увеличао и Епископ бивши нишки господин Јован Пурић.
У наставку рада скупа изложено је дванаест научних саопштења, у оквиру две сесије. Постигнути истраживачки резултати су обухватили различите аспекте живота и делатности Карловачке митрополије, у периоду од краја XVII до краја XVIII века. Своја саопштења су тим поводом представили: декан и редовни професор Православног богословског факултета у Београду протопрезвитер-ставрофор др Предраг Пузовић, доцент Филозофског факултета Универзитета у Београду др Игор Борозан, виши научни сарадник Института за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду др Мирослава Костић, редовни професор Православног богословског факултета у Београду протопрезвитер-ставрофор др Зоран Крстић, ванредни професор Православног богословског факултета у Београду ђакон др Драган Ашковић, доцент Православног богословског факултета у Београду др Владислав Пузовић, доцент Православног богословског факултета у Београду др Србољуб Убипариповић, доцент Православног богословског факултета у Београду презвитер др Александар Ђаковац, доцент Православног богословског факултета у Београду др Драган Каран, асистент и докторанд Православног богословског факултета у Београду Никола Лукић, као и докторанди Православног богословског факултета у Београду ђакон Петар Николић и др Ана Рашковић. По окончању поменутих излагања, уследила је дискусија током које су разматране проучаване теме скупа, а које и данас завредњују нарочиту богословску и истраживачку пажњу, али и научну оцену у светлу актуелних друштвених и црквених прилика и изазова на нашим просторима.
