Тродневно студијско путовање
14. новембар 2017.
У оквиру студијског програма из предмета Историја и теологија хришћанског богослужења група студената четврте године основних студија на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, предвођена професором Ненадом Милошевићем и доцентом Србољубом Убипариповићем при Катедри за литургику, спровела је у дело, у периоду од 11-13. новембра текуће године, тродневно похођење неколико места од изузетног историјског, културног и духовног значаја на подручју Србије, благодарећи покровитељству и материјалној подршци Канцеларије за сарадњу са црквама и верским заједницама при Министарству правде Владе Републике Србије, као и гостољубивости Преосвећеног Епископа нишког господина Арсенија и игумана манастира Студенице високопреподобног архимандрита Тихона.
Учесници путовања су у суботу, 11. новембра, у оквиру овог својеобразног, богословског и академског вида усавршавања, посетили најпре археолошки локалитет „Царичин град“ у близини Лебана. На овоме месту, изграђеном као плод грандиозне задужбинарске делатности ромејског императора Јустинијана (527-565) и за које се са сигурношћу претпоставља да је било седиште древне Архиепископије Јустинијане Приме, реализован је стручни обилазак пронађених и делимично реконструисаних остатака градских капија, неколико грађевина и више хришћанских храмова базиликалног типа, као и импозантне крстионице, где се тренутно изводе конзерваторски и рестаураторски радови на мозаицима и деловима камене пластике Републичког завода за заштиту споменика културе из Београда.
Путовање је потом настављено посетом оближњем Визиторском центру „Теодора“, да би истога дана била учињена посета Народном музеју у Лесковцу и, на крају, граду Нишу. Студенти и професори Факултета су тим поводом узели учешћа у Бденију служеном у Параклису светих нишких свештеномученика и мученика при Саборној цркви у Нишу. Боравак у старом хришћанском Мартириополису, како је својевремено називан град Ниш, настављен је у недељу, 12. новембра, удеоничарењем у Светој Литургији у Катедралном нишком храму, а којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ нишки господин Арсеније. После уприличеног свечаног пријема у Светосавском дому од стране Преосвештеног Епископа Арсенија, те произнетих речи добродошлице и упућеног позива на учесталије сусрете сличног карактера, наредно одредиште ове стручне екскурзије био је град Крушевац и чувена Лазарица, дворска црква и задужбина Светог великомученика кнеза Лазара. Пошто су целиване мошти овог Божијег угодника и по окончању организованог дочека, даљи пут је водио ка манастиру Студеници.
Похођење ове задужбине Преподобног Симеона Мироточивог и Светога Саве, првога Архиепископа српских и приморских земаља, подразумевало је учешће у богослужењима дневног круга и божанственој Евхаристији коју је савршио високопреподобни игуман свештене студеничке обитељи архимандрит Тихон, у понедељак, 13. новембра. Пошто су подробно упознати како са историјатом и особеностима спољашњег и унутрашњег изгледа, уређења и функције католикона и целокупног манастирског комплекса, тако и тренутном поставком у ризници манастира, студенти и професори Факултета су срдачно примљени у манастирској трпезарији, приликом чега је гостољубиви игуман Тихон изволео упутити им пригодне речи и одговарати на постављена питања присутних.
По окончању боравка у студеничком манастиру, потоњи наставак екскурзије састојао се из похођења манастира Жиче покрај Краљева, те манастира Ћелија и Лелића у близини Ваљева. Осим подробног упознавања са историјатом настанка и особитом културном и духовном важношћу жичког манастира као задужбине Светог краља Стефана Првовенчаног, завршни део овога студијскога путовања представљао је његов благословени украс. Наиме, приспеће у манастир Ћелије, целивање моштију Преподобног Јустина Поповића, професора Православног богословског факултета у Београду и молитвено обраћање свих путника као његових духовних чада овом угоднику Божијем за драгоцено посредништво пред престолом Оца небеског, учинили су да тај боравак буде поиман као тајинствени и харизматски доживљај нераскидиве повезаности и утеловљености у Тело Христово свих оних који „јуче, данас и у векове“ уче и који се уче и освећују речју Божјом и молитвом у Христу Исусу на највишем богословском и академском училишту наше помесне Цркве. Овакви утисци су потврђени и употпуњени доласком у манастир Лелић, где су целебне мошти Светога Владике Николаја Велимировића, бивајући изложене за целивање, биле и остале у иконичном смислу најсадржајније речи српског Златоуста о Свечовеку, то јест о Спаситељу као Победиоцу смрти и Ономе који долази у слави.
Напослетку, у свим наведеним и многоструко значајним светињама, учесници стручне екскурзије били су у прилици да непосредније упознају и квалитативније поимају историјски развој и богословске димензије литургијске теорије и праксе Православне Цркве. Поврх свега, на тај начин је још једампут потврђена оправданост оваквих облика извођења наставе, али и наглашена непорецива неопходност академског и теолошког напредовања како на личном, тако и на општем плану.
Србољуб Убипариповић