Одбрана докторске дисертације Љиљане Д. Јовановић
22. март 2019.
Дана 22. марта 2019. године у великом амфитеатру Православног богословског факултета приступило се одбрани докторске дисертације кандидаткиње Љиљане Д. Јовановић на тему Књига пророка Данила 7-12; текстологија и теологија и то пред комисијом коју су чинили проф. др Предраг Драгутиновић, редовни професор ПБФ (председник испитне комисије), проф. др Војин Недељковић, ванредни професор Филозофског факултета УБ (члан комисије ван састава ПБФ) и проф. др Родољуб Кубат, редовни професор ПБФ (ментор).
Одбрана је почела обраћањем председника испитне комисије, проф. Драгутиновића, присутнима у амфитеатру као и читањем Реферата о завршеној докторској дисертацији са биографским подацима кандидаткиње, предметом и циљем дисертације и оцене комисије изнесете у Реферату.
Након уводне речи проф. Драгутиновића, отпочело је излагање експозеа докторандиње Љиљане Д. Јовановић које је било праћено и видео-бим презентацијом са приказивањем кључних текстова и извора обрађиваних у дисертацији. Свој експозе кандидаткиња је почела указивањем на чињеницу да нам је текст Књиге пророка Данила 7, 13 сачуван у више текстолошких варијанти, односно у више текстолошких традиција. Она је, затим, показала, да специфичности текстуалних варијанти умногоме утичу на каснију рецепцију текста, односно на специфично теолошко схватање које се на њему утемељује.
Варијанта текста која је присутна у старијој грчкој верзији (пре Теодотиона) има наглашени месијански карактер. Овакво читање је у новозаветно време изазивало велике полемике са синагогом, с обзиром на то да су се хришћани неизоставно позивали на текст са јаким месијанским схватањем. Наиме, читање старогрчке варијанте Данила 7, 13 говори о „некоме налик Сину Човечијем“ који долази као „Стар дана“: њему прилазе они који стоје и њему се у 7, 14 додељује власт, част и владавина над народима. Сам Христос се у Новом Завету позива на Сина човечијег из Данилове књиге, што је многима била потврда да је Данилов син човечији који долази „на облацима небеским“, заправо, пророштво о Христу. Верзија текста у старогрчкој варијанти говори у прилог томе како „неко налик Сину Човечијем“ има једнако достојанство као „Стар дана“ што ће бити једна од кључних старозаветних текстуалних подлога за објављивање Господа Исуса Христа као Сина Божијег који је по достојанству једнак са Оцем. На овом примеру је јасно како текстологија утиче на развој теологије.
Међутим, током времена, у текстолошкој критици се одомаћило мишљење да је овакво месијанско читање било плод писарске грешке. Управо стога, кандидаткиња је кроз темељну филолошку анализу бројних рукописа показала у свом раду да је наглашено месијанско читање Дан 7, 13 према старијем грчком преводу релевантна текстуална традиција, а не производ писарске грешке како то често стоји у устаљеној библијској критици.
Након бројних питања комисије и занимљиве дискусије, комисија се повукла на кратке консултације, а затим и објавила резултат одбране. Комисија се сагласила да је хипотеза у раду успешно доказана те објавила једногласну одлуку да је Љиљана Д. Јовановић успешно одбранила своју докторску дисертацију. Председник комисије је подсетио да је у питању историјски тренутак за Православни богословски факултет, с обзиром на то да је кандидаткиња Љиљана Д. Јовановић постала прва жена доктор библијског богословља на овом Факултету од његовог оснивања.
