Поводом обележавања јубилеја седамнаест векова од одржавања Првог васељенског сабора у Никеји, Православни богословски факултет Универзитета у Београду организовао је с благословом Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве дводневни научни скуп са међународним учешћем под насловом „Од Никеје до данас (325–2025): трајни значај Првог васељенског сабора“, 11-12. децембра 2025. године, уз пратећу изложбу икона „И видесмо славу Његову“ (Јн 1, 14), припремљену од стране наставника и студената Високе школе – Академије Српске Православне Цркве за уметност и консервацију. Овим је црквена, богословска и академска заједница свечано обележила особито значајан јубилеј како у историјском, тако и у духовном смислу.
Поменути научни симпосион, будући замишљен као место промишљања и сагледавања непроцењивог теолошког и културног наслеђа Првог и Великог сабора у историји Цркве, окупио је истакнуте професоре, истраживаче, уметнике и представнике црквеног и друштвеног живота, који су својим учешћем допринели ширем разумевању и актуелизацији никејског предања.
Скуп је отпочео служењем Свете Литургије у четвртак, 11. децембра, на којој је по благослову Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија предстојао Његово Преосвештенство Епископ моравички Тихон, викар његове Светости, уз саслужење Његовог Високопреосвештенства Митрополита дебарско-кичевског г. Георгија из Македонске Православне Цркве – Охридске архиепископије, као и уз молитвено присуство Његовог Високопреосвештенства Митрополита крушевачког г. Давида. На литургијском сабрању саслуживали су презвитер професор Србољуб Убипариповић, декан Православног богословског факултета у Београду, протопрезвитер-ставрофор Дарко Ђого, декан Православног богословског факултета „Свети Василије Острошки“ у Фочи Универзитета у Источном Сарајеву, јеромонах Агатангел, продекан за спољне послове Минске духовне академије, презвитер професор Владан Таталовић, продекан за науку Православног богословског факултета у Београду, протопрезвитер-ставрофор Никола Христоски из Македонске Православне Цркве – Охридске архиепископије, протонамесник Бориша Шањић, управник Дома студената Факултета, као и ђакони доцент Никола Лукић и асистент Немања Костић.
После окончања божанствене Евхаристије и поучних речи Преосвећеног владике Тихона, декан Факултета је поздравио све присутне, заблагодарио свима на учешћу у литургијском сабрању и позвао на свечано отварање научног скупа.
Следствено, Преосвећени Епископ Тихон је у холу Факултета отворио изложбу икона „И видесмо славу Његову“ (Јн 1, 14), дело наставника и студената Високе школе – Академије Српске Православне Цркве за уметност и консервацију, наглашавајући значај уметничког израза као наставка живе традиције Цркве и визуелног сведочанства истина утемељених управо на Никејском сабору.
Свечано отварање научног скупа започело је појањем тропара Светим Оцима Првог васељенског сабора, који је отпевао студентски хор Православног богословског факултета у Београду, предвођен ђаконом доцентом Владимиром Антићем.
Потом се присутнима најпре обратио Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Порфирије, врховни покровитељ Факултета. У свом архипастирском слову Патријарх је истакао да је значај Првог васељенског сабора непролазан и да истине вере формулисане у Никеји поседују вечни карактер, будући да се односе на идентитет Богочовека Господа Исуса Христа, који је темељ целокупне хришћанске вере. Истичући да свака Света Литургија представља живо и тајанствено продужено учешће у Никеји, Његова Светост је нагласио да исповедање Символа вере на сабрању Цркве није пуко понављање, већ стварни улазак у истину коју је сабор једном за свагда утврдио. Такође, Првојерарх наше Цркве нарочито је указао на саборност као њен суштински карактер, рекавши да је то заправо друго име Цркве и да је позив Никеје на једнодушност трајни оријентир за свако време, па тако и за наше доба.
После обраћања Његове Светости, присутне је поздравио декан Факултета, презвитер професор Србољуб Убипариповић, који је у свом уводном слову нагласио богословску и историјску непроцењивост Никејског сабора, осврнувши се на два пресудна питања која је поменути сабор разрешио: аријанску јерес и тематику усаглашавања заједничког датума празновања Пасхе на годишњем нивоу. Господин декан је подвукао да је Никеја поставила темеље не само Тајне богословља, већ и допринела потпунијем поимању саборног начина постојања Цркве, као и да је православље као правоживље немогуће разумети изван никејског богослужбено-канонског предања и његовог даљег развоја кроз историју.
Потом, пленарно излагање на скупу одржао је продекан за финансије Факултета, ђакон професор Здравко Јовановић, под насловом „Трајни значај Првог васељенског сабора“. Тим поводом он је нагласио да Никејски сабор није само историјски догађај, него и извор трајне богословске самосвести, предања и црквеног идентитета. Такође је истакао да савремени теолошки изазови нису само спољашњег, већ и унутрашњег карактера, будући да настају услед заборава црквеног учења кроз генерације, што доводи до недовољне способности богословља да адекватно одговори на савремене феномене. Професор је изложио историјске оквире аријанског спора, подсетио на улогу Светог Атанасија Великог и осталих Отаца сабора, те објаснио догматски значај термина „једносуштан“ као одговора на субординационистичке, адопционистичке и еманационистичке концепције. Нарочито је нагласио да се особеност хришћанске теологије не заснива ни на новој метафизици нити на моралној револуцији, већ искључиво на личности Господа Исуса Христа, чији идентитет представља темељ целокупног домостроја спасења, те је стога Никеја трајно релевантна као мерило и кључ за разумевање савремених богословских изазова.
Свечаном отварању присуствовали су Високопреосвећена и Преосвећена господа архијереји Српске Православне Цркве: митрополити – црногорско-приморски Јоаникије, врањски Пахомије, браничевски Игнатије, зворничко-тузлански Фотије, рашко-призренски Теодосије, крушевачки Давид, тимочки Иларион, нишки Арсеније, будимљанско-никшићки Методије, као и митрополит дебарско-кичевски Георгије из Македонске Православне Цркве – Охридске архиепископије; потом епископи – ваљевски Исихије, марчански Сава и моравички Тихон. Исто тако, наведеном догађају присуствовали су: Апостолски нунциј у Републици Србији и преузвишени надбискуп Санто Роко Гангеми, у пратњи преузвишеног надбискупа задарског у миру Желимира Пуљића, узорити кардинал Ладислав Немет, митрополит и надбискуп београдски, господин Владимир Рогановић, директор Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама Министарства правде Републике Србије, господин Владимир Цветковић, проректор за науку Универзитета у Београду, као и високопреподобни архимандрит Нектарије (Ђурић), главни секретар Светог Архијерејског Синода наше помесне Цркве, високопреподобни архимандрит Данило (Гаврановић), директор Патријаршијске управне канцеларије, високопречасни протопрезвитер-ставрофор Зоран Крстић, ректор Богословије Светог Јована Златоустог у Крагујевцу, високочасни протођакон Радомир Врућинић, ректор Богословије Светог Саве у Београду, високопречасни протопрезвитер Дејан Крстић, ректор Богословије Светих Кирила и Методија у Нишу, што је нарочито употпунило назначену свечаност и међуцрквено-друштвени значај прославе. Овим је свечани уводни део скупа окончан, поставивши теолошке, историјске и духовне смернице за даљи рад научних секција и расправу о трајном значају Никејског сабора за живот Цркве и богословље у савремено доба.
Првом сесијом председавали су професор Предраг Драгутиновић, продекан за наставу, и презвитер професор Владан Таталовић, продекан за науку Факултета, у оквиру које су изложена следећа саопштења: Архиепископ пожаревачки и митрополит браничевски Игнатије Мидић, „Хришћанска онтологија садржана у Символу вере“; Високопреосвећени Митрополит дебарско-кичевски Георгије, „Значај дела Vita Constantini Јевсевија Кесаријског као историјског извора за Први васељенски сабор“; протопрезвитер-ставрофор професор Дарко Ђого, „Атанасије Велики, Никеја и концепт личности – Зизјулас кроз призму Лиотара“; професор Марина Коловопулу, „Термин ‘омоусиос’ у ери пост-истине – Никејско православље као став према постмодерном плурализму“; и протођакон професор Златко Матић, „Богословско наслеђе Првог васељенског сабора и савремена упоредна тријадологија“.
Другом сесијом председавали су професор Богдан Лубардић и презвитер професор Зоран Деврња, где су представљена следећа саопштења: професор Јелена Фемић Касапис, „Из докумената Никејског сабора – филолошке и терминолошке теме“; професор Свилен Тутеков, „Антрополошке и етичке импликације начела једносушности – постникејска перспектива“; професор Николаос Ксионис, „Слобода и нужност у Богу према учењу Светог Атанасија“; професор Милтијадис Ванцос, „Морални садржај учења Првог васељенског сабора“; те Фотиос Апостолос, „Исповедања вере у божанственој Литургији пре Никеје – од крштењског символа до саборског обликовања вере“.
У трећој сесији, којом су руководили ђакон доцент Никола Лукић и асистент Војислав Башица, била су заступљена наредна саопштења: Јосиф Станковић, „Авраамове слуге и Никејски оци: Тумачење броја 318 у предању Јудејства и Цркве“; Данило Михајловић, „Рецепција старозаветног лика ‘Анђела Господњег’ у египатским патерицима позне антике – питање христолошке интерпретације у аскетским заједницама Египта“; Ненад Филиповић, „Царска есхатологија Јевсевија Кесаријског – теополитичка егзегеза Дан 2 и 7“; Миодраг Поповић, „ὅτι ὁ πατήρ μείζων μου ἐστιν (Јн 14, 28)“; Владимир Милошевић, „Рецепција Кол 1, 17 и Јев 1, 2 у контексту полемика око Аријеве јереси“; као и Лука Лукић, „Улога Новог Завета у антиаријанским списима Светог Амвросија Миланског“.
Четвртом сесијом, односно првом сесијом другог дана скупа, у петак, 12. децембра текуће године, председавали су професор Владислав Пузовић и асистент Миодраг Поповић. У оквиру наведене сесије своја саопштења су изложили: асистент Његош Стикић, „Преникејско тријадолошко предање Светог Александра Александријског“; протођакон професор Драган Радић, „Егзегеза 1Кор 15, 28 у контексту аријанског спора“; Дарко Цвијић, „О Божијој слободи и нужности код Светог Атанасија Александријског и Плотина – да ли је дијалог могућ?“; презвитер професор Александар Ђаковац, „Евсевије Кесаријски и исходи субординационистичке тријадологије – систематско-историјска оцена“; те ђакон асистент Немања Костић, „Монашки покрет и његова улога у периоду аријанских спорова“.
Пета сесија, којом су председавали протођакон професор Драган Радић и професор Милосав Вешовић, подразумевала је излагање наредних саопштења: архиђакон асистент Јустин (Живанић), „Однос канонског права и литургијске праксе у одлукама Првог Васељенског Сабора – примери канона о примању и причешћивању палих (lapsi) и њихов еклисиолошки значај“; професор Растко Јовић, „Први васељенски сабор и достојанство личности – богословско-канонске последице“; ђакон доцент Владимир Антић, „Коленопреклоно вечерње Педесетнице у светлу 20. канона Првог васељенског сабора“; и Филип Маринковић, „Шести канон Првог Васељенског Сабора – историјско-канонска анализа“.
Шестом сесијом је председавао ђакон доцент Владимир Антић, а којом су била обухваћена следећа саопштења: протођакон професор Предраг Петровић, „Време и богопознање (Есхатолошко–историјски аспекти живота у Христу)“; докторанд Стефан Марић, „Апостолски ауторитет и доникејска Пасха – колизија или дијалог у Martyrium Polycarpi, Vita Polycarpi и Martyrium Pionii“; докторанд Михајло Џамтовски, „Касноантичка црква Светог Димитрија у Сирмијуму – проблеми хронологије и локације“; докторанд Катарина Тодоровић, „Развој визуелне ранохришћанске уметности пре и након Првог васељенског сабора“; те доцент Јасмина Ћирић, „Архитектонска символика свода и иконографија Првог васељенског сабора у Манастиру Дечани“.
У седмој сесији, којом су председавали презвитер професор Драган Ашковић и професор Раде Кисић, предочена су наредна саопштења: презвитер доцент Сава Милин, „Догматске проповеди Светог Григорија Богослова“; научни сарадник Сава Миловановић, „Реинтеграција мелитијанских клирика у Цркву – канонски аспекти и њихов савремени значај“; ђакон професор Ивица Чаировић, „Континуитет извештаја о Првом васељенском сабору (325) у историјским изворима до 6. века“; и асистент Михајло Оровић, „Рецепција Првог васељенског сабора у антиаријанским беседама Светог Фотија Цариградског – историјско-богословско тумачење“.
Осмом сесијом председавали су презвитер професор Владан Таталовић и научни сарадник Сава Миловановић. У оквиру исте су изложена следећа саопштења: докторанд Михаило Миленковић, „Филолошко-теолошки аспекти употребе псалама и мудросне литературе у аријанској контроверзи“; асистент са докторатом Обрад Карановић, „Динамика правоверја и правоживља у Vita Antonii Светог Атанасија Александријског“; презвитер професор Драган Ашковић, „Хришћанство између две Никеје – од језичко-мисаоног ка литургијско-поетском“; презвитер професор Владан Таталовић, „Реч, текст и тело – егзегетски хоризонт Првог васељенског сабора као одговор на кризу језика и идентитета“; и професор Раде Кисић, „Екуменски значај Првог васељенског сабора“.
После завршетка излагања развила се садржајна и плодотворна дискусија, у којој су учесници разменили запажања, додатно продубили представљене теме и указали на савремену актуелност никејског богословског предања. Многи од присутних нагласили су да је очување вере у духу Никеје не само историјско наслеђе, већ трајни оријентир православног идентитета, теолошког сагледавања и литургијског искуства Цркве.
На позив и молбу продекана за науку, присутнима се обратио и Његово Високопреосвештенство архиепископ и митрополит крушевачки г. Давид, који је истакао успешност самог научног скупа, његов богат садржај и изразито конструктиван карактер. Високопреосвећени митрополит осврнуо се и на претходни симпосион посвећен развоју богословља, изразивши утисак да се на овом научном скупу јасно уочава доминација квалитетног богословља, утемељеног у Предању Цркве, у коме је очигледно присутна благодат Духа Светога која струји, надахњује и сабира све учеснике на једном месту. Високопреосвећени владика је нагласио саборни карактер теологије као живог догађаја, а не као пуке теорије апстраховане од опитног искуства и благодатног живота Цркве. Високопреосвећени митрополит Давид је дефинисао богословље као дар чији су корени у теологији Првога Богослова – Господа Исуса Христа, истичући смирење и молитву као неопходне предуслове аутентичног богословствовања и у савремено доба. Коначно, митрополит Давид је честитао учесницима на успешности скупа и пожелео да се овакав плодоносан рад настави и у будућности.
Потом се уважени професор Владан Таталовић захвалио митрополиту Давиду на утешним и пророчким речима које је упутио, као и на његовом труду и присуству током оба дана научног скупа. Продекан Таталовић је, такође, изразио захвалност Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију, као и декану Православног богословског факултета у Београду, професору Србољубу Убипариповићу, на подршци и успешној реализацији скупа. Господин декан је у завршном обраћању предочио осврт на протекли научни скуп, поново истичући његову успешност и значај искуства које су сви присутни понели са собом. Он је изразио благодарност Његовој Светости Патријарху српском, као и свим учесницима и присутнима, нагласивши да је током скупа било јасно осетно присуство благодати Духа Светога. Декан се особито захвалио свима на љубави, труду и одговорности показаним приликом организације и реализације скупа, издвојивши тим поводом нарочити допринос продекана професора – презвитера Владана Таталовића, ђакона Здравка Јовановића и Предрага Драгутиновића, као и студената који су својим несебичним залагањем дали значајан допринос успешном одржавању скупа.
Поврх свега, закључне речи су потврдиле непобитну чињеницу о свеукупном значају назначеног научног сабрања као благословене и надахнуте прилике за обнову свести о суштинским истинама вере, подстицање научног дијалога и допринос васколиком богословском образовању и духовном узрастању свештене и академске заједнице. Управо због тога, симпосион је затворен уз јасно и недвосмислено изражавање заједничке наде да ће његови плодови бити од користи за даљи научни рад, црквену мисију и сведочење православне вере.
