• Српска Православна Црква
  • Универзитет у Београду
  • Facebook
  • Twitter
  • Instagram
  • Flickr
  • Youtube
Православни богословски факултетУниверзитет у Београду - Православни богословски факултет
  • Насловна
  • Факултет
    • Прошлост
    • Духовност
    • Будућност
    • Управа и службе
      • Управа
      • Службе
    • Документа
    • Наставници и сарадници
      • Редовни професори
        • др Порфирије Перић
        • др Зоран Ранковић
        • др Игнатије Мидић
        • др Радомир Поповић
        • др Ненад Милошевић
        • др Владимир Вукашиновић
        • др Зоран Крстић
        • др Предраг Драгутиновић
        • др Богдан Лубардић
      • Ванредни професори
        • др Драгомир Сандо
        • др Дражен Перић
        • др Раде Кисић
        • др Драган Ашковић
        • др Ивана Кнежевић
        • др Владислав Пузовић
        • др Растко Јовић
        • др Предраг Петровић
        • др Србољуб Убипариповић
        • др Здравко Јовановић
        • др Владан Таталовић
        • др Зоран Деврња
        • др Александар Ђаковац
        • др Драган Радић
        • др Јелена Фемић-Касапис
      • Доценти
        • др Драган Каран
        • др Марко Вилотић
        • др Андреј Јефтић
        • др Златко Матић
        • др Ивица Чаировић
        • др Сава Милин
        • др Милосав Вешовић
        • др Владимир Антић
        • др Ненад Божовић
        • др Вукашин Милићевић
      • Асистенти
        • Никола Лукић
        • др Данило Михајловић
        • Миле Суботић
      • Наставници страног језика
        • Ана Лупуловић
        • Јелена Недић
    • Библиотека
      • Удружене библиотеке
      • COBISS
      • КоБСОН
    • Институти
      • Институт за теолошка истраживања
      • Библијски институт
      • Институт за систематско богословље
      • Институт за литургику и црквену уметност
      • Педагошко-катихетски институт
    • Издаваштво
      • Српска теологија данас
      • Српска теологија у XX веку: истраживачки проблеми и резултати
      • Монографије
      • Уџбеници
      • Зборници
      • Библиографије
      • Богословље
      • Philotheos
      • Логос
    • Параклис
    • Дом студената СПЦ
    • Контакт
  • Студије
    • Упис
      • Еквиваленција и разлика за упис
      • Основне
      • Мастер
      • Докторске
    • Основне студије
      • Богословско-катихетски програм
      • Богословско-пастирски програм
      • Практична теологија
    • Мастер студије
      • Теолошки мастер програм
        • Библијско-патристички модул
        • Литургичко-правни модул
        • Систематско-историјски модул
      • Религиолошки мастер програм
      • Практична теологија мастер програм
    • Докторске студије
      • PHAIDRA
      • УвиДок – Увид јавности у докторске дисертације
      • Е-Тезе – Репозиторијум одбрањених докторских дисертација
    • Прилози за наставу
      • Видео и аудио садржаји
      • Група за библијско богословље
      • Група за систематско богословље
      • Група за патрологију
      • Група за философију и религиологију
      • Група за литургику и црквено право
      • Група за катихетско и пастирско богословље
      • Група за историју Цркве
      • Катедра за филологију
    • Распореди, упутства
    • Електронски сервиси
      • Microsoft 365
      • Упутство за Microsoft 365
      • Студентски сервис
      • Упутство за приступ студентском сервису
      • Наставнички сервис
      • Eduroam
    • Анкете
    • Erasmus+
    • CEEPUS
  • Студенти
    • Парламент студената
    • Актив за научни подмладак
    • Филмско-телевизијска секција
    • Шаховски клуб
    • Редакција часописа Логос
  • Новости
    • Студентска служба
    • Online настава
    • Обавештења
    • Обавештења Управе факултета
    • Вести
    • Најаве
    • Стипендије
    • Архива догађаја
    • Twitter
    • Јавне набавке
  • Стари сајт
  • English
Православни богословски факултет
  • Насловна
  • Факултет
    • Прошлост
    • Духовност
    • Будућност
    • Управа и службе
      • Управа
      • Службе
    • Документа
    • Наставници и сарадници
      • Редовни професори
        • др Порфирије Перић
        • др Зоран Ранковић
        • др Игнатије Мидић
        • др Радомир Поповић
        • др Ненад Милошевић
        • др Владимир Вукашиновић
        • др Зоран Крстић
        • др Предраг Драгутиновић
        • др Богдан Лубардић
      • Ванредни професори
        • др Драгомир Сандо
        • др Дражен Перић
        • др Раде Кисић
        • др Драган Ашковић
        • др Ивана Кнежевић
        • др Владислав Пузовић
        • др Растко Јовић
        • др Предраг Петровић
        • др Србољуб Убипариповић
        • др Здравко Јовановић
        • др Владан Таталовић
        • др Зоран Деврња
        • др Александар Ђаковац
        • др Драган Радић
        • др Јелена Фемић-Касапис
      • Доценти
        • др Драган Каран
        • др Марко Вилотић
        • др Андреј Јефтић
        • др Златко Матић
        • др Ивица Чаировић
        • др Сава Милин
        • др Милосав Вешовић
        • др Владимир Антић
        • др Ненад Божовић
        • др Вукашин Милићевић
      • Асистенти
        • Никола Лукић
        • др Данило Михајловић
        • Миле Суботић
      • Наставници страног језика
        • Ана Лупуловић
        • Јелена Недић
    • Библиотека
      • Удружене библиотеке
      • COBISS
      • КоБСОН
    • Институти
      • Институт за теолошка истраживања
      • Библијски институт
      • Институт за систематско богословље
      • Институт за литургику и црквену уметност
      • Педагошко-катихетски институт
    • Издаваштво
      • Српска теологија данас
      • Српска теологија у XX веку: истраживачки проблеми и резултати
      • Монографије
      • Уџбеници
      • Зборници
      • Библиографије
      • Богословље
      • Philotheos
      • Логос
    • Параклис
    • Дом студената СПЦ
    • Контакт
  • Студије
    • Упис
      • Еквиваленција и разлика за упис
      • Основне
      • Мастер
      • Докторске
    • Основне студије
      • Богословско-катихетски програм
      • Богословско-пастирски програм
      • Практична теологија
    • Мастер студије
      • Теолошки мастер програм
        • Библијско-патристички модул
        • Литургичко-правни модул
        • Систематско-историјски модул
      • Религиолошки мастер програм
      • Практична теологија мастер програм
    • Докторске студије
      • PHAIDRA
      • УвиДок – Увид јавности у докторске дисертације
      • Е-Тезе – Репозиторијум одбрањених докторских дисертација
    • Прилози за наставу
      • Видео и аудио садржаји
      • Група за библијско богословље
      • Група за систематско богословље
      • Група за патрологију
      • Група за философију и религиологију
      • Група за литургику и црквено право
      • Група за катихетско и пастирско богословље
      • Група за историју Цркве
      • Катедра за филологију
    • Распореди, упутства
    • Електронски сервиси
      • Microsoft 365
      • Упутство за Microsoft 365
      • Студентски сервис
      • Упутство за приступ студентском сервису
      • Наставнички сервис
      • Eduroam
    • Анкете
    • Erasmus+
    • CEEPUS
  • Студенти
    • Парламент студената
    • Актив за научни подмладак
    • Филмско-телевизијска секција
    • Шаховски клуб
    • Редакција часописа Логос
  • Новости
    • Студентска служба
    • Online настава
    • Обавештења
    • Обавештења Управе факултета
    • Вести
    • Најаве
    • Стипендије
    • Архива догађаја
    • Twitter
    • Јавне набавке
  • Стари сајт
  • English

Редовни професори

  • др Порфирије Перић
  • др Зоран Ранковић
  • др Игнатије Мидић
  • др Радомир Поповић
  • др Ненад Милошевић
  • др Владимир Вукашиновић
  • др Зоран Крстић
  • др Предраг Драгутиновић
  • др Богдан Лубардић
Свети Сава
Microsoft 365

Инстаграм

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 24. октобра 2021. године светом архијерејском Литургијом у параклису Светог Јована Богослова при Православном богословском факултету Универзитета у Београду.
Jош jедан студент нашег Факултета 📢 Његовa Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 10. октобра 2021. године у Саборном храму Светог Саве у Београду светом архијерејском Литургијом и свечаним чином хиротоније изабраног и нареченог високодостојног архимандрита Јована (Станојевића) у чин Епископа хумског, викара Епископа диселдорфског и немачког. Јован Станојевић је рођен на Видовдан 1979. године у Вуковару као треће дете Душана и Боје (рођ. Миловановић). На крштењу је добио име Радослав. Одрастао је у Борову где је завршио и основну школу, након које је у Вуковару завршио аутомеханичарски занат. Са благословом блажене успомене Епископа осечкопољског и барањског Лукијана 1998. године уписао је Богословију „Свети Арсеније I Сремац“ у Сремским Карловцима коју је завршио 2004. године. Епископ Лукијан га је 16. септембра 2000. године замонашио у чин мале схиме, следећег дана рукоположио у чин јерођакона, а 2014. године у чин јеромонаха. По благослову надлежног архијереја 2004. године је уписао основне студије на Православном богословском факултету Универзитета у Београду на којем је дипломирао 2009. године🎓 У току основних студија, од јула до децембра 2007. године, боравио је као гост у Епархији западноамеричкој, где је уз епископа Максима имао прилику да се упозна са животом, мисионарским и другим изазовима свете Цркве у Западној Америци. По окончању основних студија наставио је своје усавршавање на Грчком православном теолошком факултету „Часни Крст“ у Бостону, као и на универзитетима у Минстеру, Бирмингему и Вуперталу где је и докторирао 2019. године. Ради као научни сарадник на Теолошком факултету у Вуперталу на истраживању грчких рукописа. Од 2018. године по благослову надлежног епископа Григорија духовник је у Епархији диселдорфској и немачкој, у којој врши света богослужења и проповеда. Говори енглески, немачки и грчки језик. На редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске архимандрит Јован (Станојевић) је изабран за Епископа хумског.
Православни богословски факултет Универзитета у Београду свечано је Дана 9 октобра (26. септембра) 2021. лета Господње прославио свог небеског заштитника Светог апостола и јеванђелисту Јована Богослова. Овом приликом светом архијерејском Литургијом у факултетској капели Светог Јована Богослова началствовао Његово Преосвештенство Епископ марчански г. Сава, викар Патријарха српског. Празновање славе отпочело је вече уочи празника торжественим празничним бденијем које су служили бројни свештеници и ђакони, уз молитвено учешће професора и студената. Светој архијерејској Литургији присуствовао је велики број студената, професора и службеника Факултета, као и многобројни верни народ који редовно посећује богослужења у факултетској капели. У пригодној беседи Преосвећени Епископ марчански г. Сава, надахнут јеванђељским текстом, истакао је важност живота у Христу, подсетивши на лик Светог Јована Богослова: "То што је чуо и видео Свети апостол Јован, то проповеда и предаје нама. На томе почива наша вера, која није теорија нити философски систем, него живот и живљење. То искуство живљења вере после светих апостола имали су богоносни оци и преподобни, који су нама показали да је вера учешће у Христовом животу. Управо у Цркви, на сабрању, у Светој Евхаристији, стичемо искуство учествовања у Христовом животу. Због тога није могуће веровати у Христа, а бити изван Цркве." После свете архијерејске Литургије, преломљен је славски колач и благосиљано жито које су припремили студенти Факултета. . . . #slava #teologija #orthodox #students #theology #церковь #православие
➡️ Његовa Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 3. октобра 2021. године у Саборном храму Светог Саве у Београду светом архијерејском Литургијом и свечаним чином хиротоније изабраног и нареченог високодостојног архимандрита Саве (Бундала) у чин Епископа марчанског, викара Патријарха српског. Владика Сава рођен је 9. децембра 1984. године у Бања Луци, од оца Јове и мајке Гордане. Основну школу је завршио у Српцу. Богословију Светог Петра Цетињског на Цетињу уписује 1999. године, а завршава 2003. године као ђак генерације. По завршетку Богословије уписује Богословски факултет у Београду на коме је дипломирао 2010. године. Мастер студије из канонског права завршио је 2015. године на Институту Васељенске Патријаршије за постдипломске студије православне теологије у Женеви. 🎓 Докторанд је на Богословском факултету Универзитета у Београду. Монашки постриг примио је из руку Његовог Преосвештенства Епископа бањалучког г. Јефрема у свом родном крају, у манастиру Осовици, на Лазареву суботу, 20. априла 2019. године, после чега бива причислен братству манастира Свете Петке у Загребу. У чин јерођакона рукоположио га је тада Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије у Саборном храму Преображења Господњег у Загребу, другог дана Божића 2020. године. Рукоположење у чин јеромонаха патријарх Порфирије је извршио у истом храму 18. априла 2021. године. На предлог Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве на свом редовном заседању 29. маја 2021. године изабрао је јеромонаха Саву за викарног Епископа Патријарха српског са титулом Епископ марчански. . . . . #theology #students #bishop #orthodox #епископ #церковь #православие
🎓 1. октобра отишао је пензију заслужни редовни професор нашег Факултета - протојереј-ставрофор др Владан Перишић. Рођен je 15. jануара 1956. године у Подгорици. Основну школу завршио је у Подгорици 1970, а гимназију у Београду 1974. год. Дипломирао је на Филозофском факултету Универзитета у Бeограду 1981. год. Докторат из филозофских наука одбранио је на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву 1988. год. Од 1992. до 1996. год, на усавршавању је у Атини. Служи се енглеским, грчким и немачким језиком. У периоду од 1988. до 1990. год. је асистент за философији на Богословском факултету у Београду. Академске 1988/89. год. на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, доцент је за Логику, Теорију сазнања и Методологију науке. За доцента Православног богословског факултета у Београду на катедри за Хришћанску антропологију изабран је 1990, за ванредног професора на катедри за Патрологију 2002, а за редовног професора 2012. год. Предаје Средњевековну и Нововeковну философију на Филозофском факултету Универзитета у Никшићу у периоду од 1990. до 1992. год, а на Филозофском факултету Универзитета у Београду од 2001. до 2003. На Правоcлавном богословском факултету Универзитета у Београду од 2008. год. предаје и Теолошку епистемологију. Декан ПБФ био од 2002-2006 године. Рукоположен је за ђакона 1992, а за презвитера 1994. год. Члан је Српског филозофског друштва, Друштва за античке студије Србије, Intermational Association of Patristic Studies и Saint Irenaeus Joint Orthodox-Catholic Working Group. 🎓 . . . . #patrology #theology #professor #studies #students #faculty #orthodox #belgrade #beogrsd #pravoslavlje #teologija
🎓У Ботаничкој башти Јевремовац, на прослави поводом Дана Универзитета, 10. септембра 2021. године, додељене су повеље студентима генерације, као и дипломе студентима - ауторима научно-истраживачких радова. ➡️ПРАВОСЛАВНИ БОГОСЛОВСКИ ФАКУЛТЕТ: ДРАГАНА РАКИЋ, 10,00🎓 . . . . . #students #studies #faculty #theology
Буди хуман 😊 #1077 ➡️ #3030❗
📖 Наш професор др Драган Милин први пут је са старојеврејског оригинала превео на српски све старозаветне књиге, које је на наш језик 1867. превео Ђура Даничић, и то са латинског предлошка. Ђура Даничић нам је у костима, каже професор Светог писма Старог завета у пензији протојереј-ставрофор Драган Милин. Даничићев превод Старог завета чита се од 1867, када је објављен, и доскора је био готово једини на српском језику. Превод Старог и Новог завета Луја Бакотића из 1933. никада није ни изблиза толико заживео и освојио толику популарност. Девет година је било потребно професору Милину, врсном познаваоцу старојеврејског, да ову фактографију промени и донесе нови превод библијског текста на нашем језику. Безмало деценију, на позив Библијског друштва Србије, професор др Драган Милин преводио је Стари завет, и то са старојеврејског оригинала (Даничић је преводио са латинског предлошка), а тај посао недавно је окончан објављивањем његовог превода Старог завета, првог на српском језику преведеног са старојеврејског. У разговору за „Политику”, проф. др Милин објашњава да је за превод користио Библију Штутгартензију (Biblia Hebraica Stuttgartensia), издање из 1997, чији текст сматра најприближнијим оригиналу, а уз њу је користио још два-три добра речника, посебне анализе на немачком језику сваке старозаветне књиге и сваке речи у њима, у ком је падежу и шта означава, док је паралелно читао девет превода Старог завета на друге језике: грчки, латински, црквенословенски, руски, енглески, немачки, француски, два хрватска. И наравно – српски, Ђуре Даничића. Окружен са неколико десетина књига, проучавајући сваку реч, прво како је записана у старојеврејском, па како је протумачена и анализирана у фуснотама и анализама, а затим и како је преведена на неки од девет језика, професор Милин је, како истиче, не само преводио већ и рестаурисао текст.📚 . . . . #hebrew #bible #starizavjet #biblija #svetopismo #professor #theology #biblia
🎓Марко Пранић (@pranic_marko), студент на докторским студијама нашега факултета (Kатедра за литургику, ментор др Ненад Милошевић) и сабрат манастира Нова Грачаница у Чикагу, јуче је именован за професора/предавача из области Литургијске теологије на Православном богословском факултету и Семинарији Пресвете Тројице у Џорданвилу (Њујорк).  📚 Марко je завршио основне и мастер студије философије и теологије на Папском Универзитету „Грегоријана“ у Риму (2014), студије музике на Универзитету у Рочестеру, Њујорк (2017), мастер из систематског богословља на Богословском Факултету „Свети Бернард“ такође у Рочестеру (2019), те лиценцијат из литургике на Литургијском Институту Папског Универзитета „Света Марија“ у Чикагу (2021). Предавао je предмете из области систематског богословља на Богословском Факултету „Свети Бернард“ (2019-2020), а од прошле године је гостујући професор литургике на Институту за Философију и Теологију Дружбе Исусове у Загребу (теолошки студиј афилиран Папском Универзитету „Грегоријана“ у Риму).  🔊"Захвалан сам владици Луки (Руска загранична Црква) на именовању, администрацији и професорима факултета у Џорданвилу, владици Лонгину (Крчо) и архимандриту Серафиму (Балтић) на датом благослову, владици др Иринеју (Буловић) и протојереју-ставрофору др Милошу Весину на свесрдној помоћ и подршци током студија, те свом ментору др Ненаду Милошевићу и колегама с ПБФ-а и сa Богословског факултета „Свети Сава“ у Либертвилу."🎓 . . . . #studies #theology #ourstudents #church #beograd #serbia #instadaily
И дошао jе дан пријемног испита 🎓📜 . . . . . #students #theology #prijemni #beograd #studije #teologija #studenti #univerzitetubeogradu
#СтудиjeИностранство 🇷🇺 🎓 "Всем привет! Зовем се Николај Сапсај, тренутно сам на докторским студијама на Московској духовној академији у Сергијевом Посаду (@moscowtheologicalacademy ). Због тренутне епидемиолошке ситуације настава је онлајн, али живот иде даље, а са њим и наставак студија. Пошто сам своје студије наставио у Русији, покушаћу укратко да представим које тамо постоје могућности. Уколико сте се определили за свештеничку службу или црквену администрациjу, онда препоручујем да размотрите неку од духовних академија: Московску, Сретењску или Санкт-Петербуршку. Оне су при великим манастирима и живот у академиjама тече по распореду којег се сви студенти придржавају. Ако пак себе видите у настави, онда препоручујем Православни Свето Тихоновски Универзитет, као и Руски Православни Универзитет Св. Јована Богослова. Пријава се врши преко комисије Московске Патријаршије за размену студената. Услови за студирање странаца су изузетни, јер РПЦ обезбеђује: програм руског језика, студије, смештај, стипендију, приступ свим библиотекама,  екскурзије и путовања по светињама Русије. Професори су предусретљиви према странцима. Многи се чак и боље односе према српским студентима, не само због тога што су братске словенске Цркве и народи, већ што су се многи професори заједно учили са Србима у своје време и оставили добар утисак и лепе успомене. Иначе, о духовним везама и традицији студирања Срба у Русији и на територији бивше Руске империје може се много тога рећи, стога за почетак препоручујем књигу проф. др Владислава Пузовића "Руски путеви српског богословља". Руски језик, на којем се одвија настава, отвара могућност студентима да открију за себе путеве руског богословља, дела еминентних богослова, али такође и руске класике, који су дубоко били привржени својој Цркви. Данас је руски језик lingua franca на постсовјетском пространству и највеће помесне Православне Цркве. Уз познање језика, отвара се могућност учешћа на конференцијама и објављивање радова у научним часописима. Толико у пар реченица о постдипломским студијама у Русији, стога свако ко је заинтересован и ко има нека додатна питања везана за ову тему може ме контактира путем мејла n.sapsaj@gmail.com." 📚
#СтудиjеИностранство 🇩🇪 🎓 "Зовем се Катарина Тодоровић, тренутно се налазим на размени студената на Универзитету у Минстеру (Westfälische Wilhelms-Universität @wwu_muenster ). На размену сам дошла преко Еразмус+ програма који нуди наш Факултет у Београду. Као основну предност студирања у Немачкој видим језик. Немачки представља могућност да се боље повежемо са савременим научним токовима који се тичу библистике, савpeмених едиција Светих Отаца и других извора. Наравно, студије у Београду су ми помогле да стекнем богат фундус знања, који за постдипломске студије или боравак на размени представља велику предност. На основу досадашњег искуства, које се још увек формира, држим до тога да су професори факултета у Минстеру и координатори за Еразмус програм врло предусретљиви. Нарочито у сарадњи са страним студентима. Настава се тренутно одржава онлајн. Предавања су конципирана тако да сви учествујемо у настави, снимају се а потом и постављају на сајт факултета. Сам Универзитет пружа прегршт курсева који могу допринети богословском усавршавању. Лично, имам јако лепо искуство са курсевима који се баве изучавањем положаја жена у Цркви кроз векове. Библиотека је одлично опремљена, а студенти имају приступ и многим дигиталним библиотекама и платформама. Постоје разне погодности за студенте, као нпр. карта за превоз по целој покрајини у којој се налази Универзитет, организовани излети за стране студенте итд. Сама регија Северна Рајна-Вестфалија је пребогата културним и историјским садржајима. Град Минстер је данас један од значајнијих центара академске теологије, чему посебно доприносе гостовања многих еминентних личности из света ове дисциплине. Зато топло препоручујем размену студената на факултету у Минстеру, као једну од могућности које пружа матични Факултет у Београду. И свакако, факултет у Минстеру, као и многи други у Немачкој, може бити сјајна прилика за даље постдипломске студије. Свако ко је заинтересован и ко има нека додатна питања везана за ову тему може да ме контактира преко e-mail адресе: katarina.rosenrot@gmail.com, као и преко инстаграма @_supervixen." 📚 . . . . #germany #studies #students

Прати



       

Copyright © 2020. Универзитет у Београду - Православни богословски факултет

  • Facebook
  • Twitter
  • Instagram
  • Flickr
  • Youtube