На Православном богословском факултету Универзитета у Београду у петак, 23. маја 2026. године, предавање на тему „Теологија као искуство живота у Цркви“ произнео је високопреподобни архимандрит Јефрем, игуман светогорског манастира Ватопеда. Непосредно пре почетка предавања у факултетском параклису Светог Јована Богослова и Светога Саве служен је чин доксологије у част високопреподобног архимандрита Јефрема, док је за благољепије појања био задужен хор Православног богословског факултета под руководством ђакона доцента др Владимира Антића. Духовно сабрање уприличено је поводом благословеног доласка Часног појаса Пресвете Богородице у Београд — Богородичин град.
Овом догађају благоизволео је присуствовати Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, који је својим доласком на најузвишенији начин благословио поменуто богословско излагање. Духовној вечери присуствовали су: господин др Ненад Поповић, министар без портфеља у Влади Републике Србије задужен за област међународне економске сарадње и друштвени положај Цркве у земљи и иностранству, високопреподобни архимандрит Методије, игуман светогорског манастира Хиландара, Његово Преосвештенство Епископ британско-ирски г. Нектарије, високопреподобни архимандрит Данило (Гаврановић), управник Патријаршијске управне канцеларије, високопречасни оци ректори богословија у Београду и Крагујевцу, више светогорских монаха, високи представници црквених и државних институција, наставници, сарадници и студенти Факултета, ђаци и наставници средњих богословских школа из Београда, Сремских Карловаца и Крагујевца, као и многобројни верни народ.
Поздрављајући присутне, високопречасни протопрезвитер професор др Србољуб Убипариповић, декан Православног богословског факултета у Београду, упутио је изразе најсрдачније благодарности Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију, врховном покровитељу Факултета и учитељу вере, за архипастирски благослов и лично присуство „уготовљеној гозби духовне речи“. С тим у вези, декан је истакао особиту радост због присуства архимандрита и игумана Јефрема и Методија са представницима њихових преподобних братстава, нагласивши да они у дотичном свештеном простору оприсутњују подвижничко наслеђе Свете Горе и духовну традицију Ватопедског училишта, а које је својевремено похађао и завршио Свети отац наш Сава, први архиепископ српски. Том приликом, декан је подвукао да је Богословски факултет пре свега свештено училиште и благодатна грађевина наше Цркве, чији студенти и наставници живе и делају учећи се „речи Божијој и молитви“. Он је том приликом нарочито указао на духовну повезаност Факултета са Светим апостолом и јеванђелистом Јованом Богословом и Светим Савом, расуђујући да се истинска лепота и величанственост богословља откривају свима онима који по узору на Пресвету Богородицу и поменуте свете најпре задобију смирење, отворе срце за благодат Божију и остварују активан живот у Цркви. Следствено, декан је подсетио и на пример Светога Саве, који је управо у Ватопеду примио монашки постриг, истичући да се харизма богословља не може умножавати без подвижничког и литургијског искуства Цркве. Закључујући своје поздравно слово, декан је у личности архимандрита Јефрема препознао благослове Светог Јована Богослова и Светог Саве, позвавши све присутне на смерност, страх Божији и духовну будност, речима: „Свети оче игумане, поучите нас, благословите и помените! Добро нам дошли!“
У свом излагању, које су са грчког језика на српски преводили пречасни презвитер доцент др Драган Каран и асистент др Обрад Карановић, архимандрит Јефрем говорио је о теологији као живом искуству Цркве, нагласивши да се истинско богословље не исцрпљује у рационалном стицању знању, већ се открива кроз живот у Христу, молитву, смирење и послушање. Осврнувши се на личност Пресвете Богородице, старац је истакао да је Она кроз послушање постала Мајка Божија, те да управо смирење представља темељ сваког духовног живота. Говорећи о монашком и хришћанском подвигу, архимандрит Јефрем је подсетио да прво општежиће јесте била заједница Христа и апостола, те да је сам Господ био и остао ученицима пример смирења и послушања. Управо због тога, како је нагласио, основна молба човека Богу треба да буде задобијање дара смирења, јер се плодови духовног живота најпре пројављују кроз смирено срце. Старац је нарочито указао на значај покајања, подсетивши да је први позив који је Господ упутио свету био позив на покајање. Отац игуман је са особитом радошћу говорио и о духовним плодовима Српске Цркве, поменувши Светог владику жичког Николаја и Преподобног Јустина Ћелијског као сведоке живог и делатног богословља утемељеног у светости живота.
После предавања уследио је разговор са присутнима, током којег је старац са љубављу и пажњом одговарао на питања која су се тицала литургијског живота, духовног руковођења и могућности подвижничког живота у студентском узрасту. По завршетку сабрања, многобројни присутни прилазили су архимандриту Јефрему ради благослова и молитвеног заступништва, док је старац за све присутне припремио пригодне дарове.
