Овогодишња прослава Светога оца Саве, првог Архиепископа српског и патрона Православног богословског факултета Универзитета у Београду, отпочела је у понедељак, 26. јануара 2026. године, у параклису Факултета. Празничним бденијем, сходно благослову Његове Светости Патријарха српског господина Порфирија, предстојао је Његово Преосвештенство Епископ британско-ирски господин Нектарије, уз саслужење високопреподобног архимандрита Нектарија Ђурића, главног секретара Светог Архијерејског Синода наше помесне Цркве, презвитера доцента др Илче Мицевског, вршиоца дужности декана Богословског факултета „Свети Климент Охридски“ из Скопља, протопрезвитера професора др Србољуба Убипариповића, декана Православног богословског факултета у Београду, јеромонаха Андроника Дунајева и протонамесника Борише Шањића, као и ђакона Ђорђа Поповића, Бранка Гогића, асистента Немање Костића и доцента др Стефана Гоговског, продекана за наставу Богословског факултета из Скопља.
За благољепије богослужења био је заслужан хор студената Факултета, који је предводио ђакон доцент др Владимир Антић.
На сам дан празника, 27. јануара, у Спомен-храму Светога Саве на Врачару, Његова Светост Патријарх српски господин Порфирије началствовао је Светом архијерејском литургијом, уз саслужење више архијереја Српске Православне Цркве и бројног свештенства, међу којима је био и значајан број професора Православног богословског факултета.
Радост празника је потом умножена и у просторијама Факултета, где је после Свете Литургије уприличена традиционална Светосавска академија. Академија је отпочела чином благосиљања славског кољива и ломљења славског колача, којим је предстојао Његова Светост Патријарх српски господин Порфирије.
Одмах на почетку академије, присутнима се обратио декан Факултета поздравивши све сабране речима срдачне добродошлице у име Православног богословског факултета као највише теолошке и академске институције Српске Православне Цркве, као и у своје лично име. У свом обраћању истакао је да смо сабрани Духом Светим како бисмо, у заједници и молитвеном сабрању, чули и разумели поуку Светога Саве, који и данас, као и у своје време, благовести мир, љубав и јединство. Нагласио је да су и Факултет и Светосавска академија живи израз трајног настојања да се светосавско духовно и културно наслеђе непрестано и изнова упознаје, промишља и живи.
Потом се сабранима обратио Његова Светост Патријарх српски господин Порфирије, врховни покровитељ Православног богословског факултета у Београду. Светејши Патријарх је истакао да се личност Светога Саве не може разумети изван личности Господа Исуса Христа и Јеванђеља, чија је квинтесенција заповест о љубави. Нагласио је да је Свети Сава управо путрм љубави и мира постао учитељ свима, миротворац и сведок Христовог присуства у свету, те пожелео да и ми данас, будући надахнути његовим молитвама, ходимо путем љубави, истине и мира.
У наставку академије све присутне је поздравио проректор за науку Универзитета у Београду, професор др Владимир Цветковић. Он је истакао да је прослава Светога Саве као школске славе дубоко утемељена у идентитету српског народа и његовом образовном систему, упркос бројним историјским прекидима и искушењима. Такође, он је предочио да се савремени глобални изазови могу разумети и превазићи једино уколико останемо укорењени у трајним духовним вредностима, те да Универзитет у Београду остаје простор дијалога, знања и заједничког неговања светосавског наслеђа.
Потом се свима сабранима обратио декан Католичког богословског факултета Свеучилишта у Загребу, професор др Марио Цифрак. У свом излагању је најпре истакао симбол моста као суштину хришћанског позива – повезивање Бога и човека, као и људи међусобно, изнад културних и верских разлика. Он је подвукао да је Христос савршени Мост и да је истинска служба често тиха, ненаметљива и жртвена, упутивши у име свог Факултета честитке и благослове поводом славе.
Реч је затим узео представник Теолошког факултета Универзитета у Љубљани, професор др Симон Малменвал. Полазећи од речи тропара Светоме Сави, истакао је да светосавски пут спаја верност Јеванђељу са отвореношћу према сваком човеку добре воље. Нагласио је да богословски факултети треба да служе целовитом образовању утемељеном у истини Христовој, а не искључиво научном успеху, пожелевши да Свети Сава чува Факултет, Цркву, државу Србију и све људе добре воље.
У наставку академије присутнима се обратио и вршилац дужности декана Богословског факултета „Свети Климент Охридски“ из Скопља, професор др Илче Мицевски. Говорећи о пастирском и учитељском призвању, нагласио је да образовање нема потпуни смисао без живе заједнице са Христом. Упозорио је на изазове секуларизма и материјализма савременог света и позвао студенте да Христос остане центар њиховог живота и служења, упутивши у име Факултета из Скопља честитке и молитвене жеље.
У уметничком делу програма, мецосопран Наташа Рашић Ивовић, уз клавирску пратњу Добриле Миљковић, извела је композиције Сергеја Рахмањинова „Дете, прекрасна си као цвет“ и Исидора Бајића „Све док је твога благодат ока“.
Овогодишњи светосавски беседник био је протођакон професор др Златко Матић. Он је у својој беседи навео да се савремене духовне, друштвене и цивилизацијске кризе у свом корену заснивају на индивидуализму, саможивости и губитку заједнице. Историјски снажне културне и философске слике савременог човека, беседник је истакао проблематику отуђености и губитка есхатолошке наде, нагласивши да светосавски етос – живот за другога, утемељен на вери у Васкрсење Христово и ишчекивање Царства Божијег – представља истински одговор на кризу савременог света. Беседа је закључена позивом на верност светосавском завету јединства, љубави и вере у васкрсење.
По окончању беседе, студенткиња Анђела Кулић, уз клавирску пратњу презвитера професора др Драгана Ашковића, извела је песму „Милешевка“, док је студент Стефан Матовић произнео одломке из „Жичке беседе о правој вери“ Светога Саве.
На самом крају свечаности, декан Факултета уручио је дипломе студентима који су успешно окончали своје студије током претходне године, пожелевши им сваки благослов и успех у даљем богословском усавршавању и служењу речи Божијој на њиви Господњој.
Празнична свечаност је завршена заједничким појањем Светосавске химне свих присутних.
