Научни скуп са међународним учешћем
130 година од рођења
45 година од упокојења и
10 година од преноса моштију
ПРЕПОДОБНОГ ОЦА ЈУСТИНА ЋЕЛИЈСКОГ
професора Православног богословског факултета
Универзитета у Београду
Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, дводневни међународни научни скуп посвећен Преподобном Јустину Поповићу, одржан 5-6. децембра 2024. године на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. Скуп је окупио Архијереје, богослове, научнике из Србије и иностранствам, а организован је поводом три значајна јубилеја – 130 година од рођења, 35 година од упокојења и 10 година од преноса моштију овог великог српског светитеља.
Програм је отпочео светом архијерејском Литургијом у параклису Светог Јована Богослова, коју је служио Његово Преосвештенство Епископ топлички Петар уз саслужење декана факултета протојереја проф. др Зорана Ранковића и више свештенослужитеља. У поздравном обраћању, Његова Светост Патријарх Порфирије истакао је значај богословског наслеђа Преподобног Јустина, као и потребу да се његова мисао континуирано проучава и примењује у савременом богословљу.
На пленарној сесији, Митрополит бачки Иринеј одржао је излагање под насловом „Богословље Преподобног оца Јустина Ћелијског“, у којем је осветлио дубоку теолошку визију овог светитеља.
Програм скупа био је структуриран у четири сесије, са богатим низом излагања која су се бавила различитим аспектима богословског, егзегетског и пастирског рада Преподобног Јустина. Теме су обухватале његове догматске и егзегетске радове, пастирску делатност, литургички допринос, као и утицај на савремену богословску мисао.
Први дан скупа
Прва сесија, којом су председавали Србољуб Убипариповић и Ивица Чаировић, обухватила је излагања:
- Владимир Вукашиновић: „Бог се задобија ноћу – лична и храмовска молитва као претпоставке светоотачког начина богословствовања у Молитвеном дневнику Преподобног оца Јустина Ћелијског“
- Владан Таталовић: „Егзегетски рад Јустина Поповића“
- Бошко Бојовић: „Почеци култа светопочившег Аве Јустина и његове прве иконе у Француској – Братство Оца Јустина и његови годишњи сабори у Монжерону крај Париза“
- Владислав Пузовић: „Преподобни отац Јустин Поповић као уредник часописа Хришћански живот“
- Драган Радић: „Јн 1, 1–18 у егзегези Преподобног Јустина Ћелијског“
Друга сесија, са председавајућима Владиславом Пузовићем и Србољубом Убипариповићем, укључивала је:
- Михаил Легеев: „Два модела устројства Цркве: стање питања и значај Преподобног Јустина Поповића за савремену еклисиолошку мисао“
- Дејан Борисов и Виктор Недески: „Папизам и неопапизам у богословској мисли Светог Јустина Ћелијског“
- Свилен Тутеков: „Ава Јустин Ћелијски као пророк савремене теолошке критике пост-антропологије“
- Раде Кисић: „Христологија Преподобног оца Јустина Поповића“
Други дан скупа
Прва сесија, председавана од стране Владана Таталовића и Ненада Божовића, садржала је:
- Србољуб Убипариповић: „Чин благосиљања првобрачне невесте за ношење оглавља у Великом требнику Преподобног Јустина Ћелијског“
- Ненад Божовић: „Догматска егзегеза у Догматикама Светог Јустина Ћелијског“
- Златко Матић: „Реакција оца Јустина Поповића на предлог ревизије постова у СПЦ: систематско-богословска анализа“
- Ивица Чаировић: „Др Душан Глумац о научном раду др Јустина Поповића“
- Дражен Перић: „Богочовек Христос као онтолошка неопходност човекове личности по учењу Преподобног Јустина Ћелијског“
У другој сесији другог дана, коју су водили Раде Кисић и Златко Матић, излагали су:
- Сава Милин: „Утицај Светог апостола Павла на проповеди Преподобног Јустина Ћелијског“
- Милосав Вешовић и Ноел Путник: „Метафора о откупу из ропства у тумачењу Преподобног оца Јустина“
- Сава Миловановић: „Улога свештене јерархије у изграђивању Цркве у делима Преподобног Јустина Ћелијског“
- Његош Стикић: „Преподобни Јустин Ћелијски – ‘сабеседник’ Отаца и његов богословско-патристички метод“
- Немања Костић: „Лик пастира Цркве у мисли Светог Јустина Ћелијског“
- Ђорђе Петровић: „Информација и формација у животу светог професора“
Скуп је закључен закључцима који ће послужити као темељ за будућа истраживања, уз општу сагласност да је дело Преподобног Јустина Поповића од изузетног значаја за православно богословље и савремено друштво.