Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 26. октобра 2025. године светом архијерејском Литургијом у храму Светог Василија Острошког на Бежанијској коси.
Том приликом Светејши Патријарх Порфирије рукоположио је ђакона др Владана Таталовића, професора и продекана за науку Православног богословског факултета Универзитета у Београду, у свештени чин јереја. Такође, Патријарх је одликовао свештеника Предрага Тимотијевића чином протојереја.
Светејшем Патријарху саслуживали су преосвећена господа епископи шабачки Јеротеј, ваљевски Исихије, марчански Сава и јенопољски Никон, уз молитвено учешће високопреосвећене господе митрополита бачког Иринеја и будимљанско-никшићког Методија.
Саслуживали су и високопреподобни архимандрити сланачки Стефан и ковиљски Харитон; јереј др Србољуб Убипариповић, декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду; протојереј Предраг Тимотијевић; јереј Мирослав Чолаковић; протонамесник Богољуб Остојић; протођакони Драган Радић и Радомир Врућинић; као и ђакони Василије Перић и Момчило Димитријевић.
После читања светог Јеванђеља о васкрсењу сина удовице из града Наина (Лк 7, 11–16), Патријарх Порфирије је у својој беседи истакао: ,,Господ показује да смрт није последња наша станица и није последња реч у нашем постојању, и нарочито то, по премудрости, показује, потврђује и нама дарује кроз своје Васкрсење из мртвих, кроз победу над смрћу. Саздани смо, дакле, за пуноћу, за живот, за лепоту, за вечност, и та вечност, живот и лепота јесу дар Божји.“
Једноставан је одговор и једноставна је порука ове приче, као и порука читавог Јеванђеља, а то је да заједница са Богом нас чини да смо овде и сада, у Цркви Његовој, али, наравно, и у будућем веку, који је присутан кроз Цркву, кроз свету Литургију, у пуноћи. Не треба много — довољно је да верујемо. А кад то кажем, довољно је да верујемо, знам да ће онда вера обликовати наш живот.
Фотографије и вест преузети са званичног сајта Српске Православне Цркве