У уторак, 18. новембра, текуће године, на Православном богословском факултету Универзитета у Београду свечано је представљен зборник радова са научног скупа „Ава Јустин: залог предања“, посвећеног лику и делу Преподобног Јустина Ћелијског, поводом значајног троструког јубилеја: 130 година од његовог рођења, 45 година од упокојења и 10 година од преноса његових Светих моштију.
Промоцију је својим присуством благоизволео благословити Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, врховни покровитељ нашег Факултета и надлежни Пастиреначалник.
Зборник обухвата шеснаест научних радова који на својеобразан начин сведоче о богословском наслеђу Светог аве Јустина Ћелијског и трајној актуелности истога. Радови обухватају области догматике, аскетике, литургике, библијских студија и црквене историје, пружајући свеобухватан увид у богато духовно и интелектуално наслеђе једног од најзначајнијих православних српских богослова XX века.
На почетку промоције, декан Православног богословског факултета презвитер проф. др Србољуб Убипариповић истакао је да ово вече није тек формално представљање једне књиге, већ сабрање око дела и личности Преподобног Јустина Ћелијског чији је духовни и богословски печат дубоко уткан у историју Факултета.
Потом се присутнима обратио презвитер проф. др Владан Таталовић, продекан за науку, уједно и један од аутора саопштења у зборнику. Он је нагласио да књига „Ава Јустин: залог предања“ није само научна публикација, него својеврсно сведочанство предањског памћења и одговорности пред делом Преподобног Јустина. Подсетио је да богословље Светој оца Јустина није настало на темељу научних методологија, већ у оквиру теологије као подвига и сусрета са Христом. Говорећи о садржају књиге, проф. Таталовић је указао на унутрашњу структуру зборника, истичући да су радови сведочанство зрелог истраживачког труда и дубоке повезаности Београдског богословског факултета са животом Цркве. По његовим речима, зборник представља позив да се богословље увек враћа свом извору – литургијском животу и живом предању.
Протопрезвитер-ставрофор проф. др Владимир Вукашиновић подсетио је да се тема аве Јустина, као и рад на овом зборнику, настављају у континуитету са научним скупом одржаним претходне године, у сарадњи са Матицом српском. Он је указао да Свети Јустин Нови није историјска фигура затворена у прошлост, већ живи сведок Христове истине и инспирација за савремено богословље. Тумачећи наслов „Ава Јустин: залог предања“, проф. Вукашиновић је истакао да се у литургијском контексту тим изразом означава предавање највеће светиње – Христа у на божанственој Евхаристији. Управо због тога, додао је, Свети Јустин остаје пример богослова који је овај залог сачувао и умножио кроз свој подвиг, молитву и мисију. У даљем делу излагања говорио је о изазовима савремене теологије, упозоривши на опасност да се богословље сведе на пуку академску технику или идеолошки говор. Право богословље, како је нагласио, рађа се у животу Цркве, а не у апстракцијама. Зато отуда дело Светог оца Јустина и данас представља меру и оријентир за све који се баве изучавањем теологије на одговоран начин.
Потом, у свом излагању, Високопреосвећени Митрополит бачки др Иринеј, духовно чедо Светога старца Јустина, предочио је да аутентичност богословља ћелијског архимандрита и литурга стоји у оштром контрасту са савременим тенденцијама самодовољног и идеолошки обојеног теолошког дискурса. Према његовим речима, Свети Јустин увек је говорио као сведок Цркве, а не као теоретичар који жели да предложи „нешто своје“. Високопреосвећени Митрополит је подсетио и на свој недавни сусрет са епископом Марком из Руске Православне Заграничне Цркве, такође учеником Преподобног оца Јустина. Сусрет је, како је истакао, сведочанство да богословље поменутог светитеља остаје живо и изван српског говорног простора, те да његови текстови и данас представљају духовну храну за све који искрено трагају за истином. Поделивши неколико личних успомена из манастира Ћелије, Митрополит Иринеј је нагласио да је смирење оца Јустина – које се огледало у односу према сваком човеку – кључно за разумевање његовог богословског етоса. На послетку, он је упутио позив млађим теолошким нараштајима да се држе предањског богословља које прожима живот Цркве, јер је то пут који води ка „луци спасења“.
Промоција зборника показала је да личност Преподобног Јустина Ћелијског и његово богословље остају неисцрпан извор надахнућа за савремену теологију и верни народ. Окупљени су, уз благослов и присуство Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, још једном посведочили да богословска мисао Светог аве Јустина остаје живи део нашег предања и непресушни извор духовне обнове.
