Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве је на свом редовном заседању, одржаном у Храму Светог Саве у Београду од 13. до 17. маја 2025. године, установио заједнички и јединствени спомен Сабора Светих Отаца који су учили и који су се учили речи Божјој и молитви на Православном богословском факултету у Београду.
За датум прослављања овог заједничког спомена одређен је 6. фебруар, када ће се они убудуће заједнички прослављати, независно од њихових појединачних спомена.
На Православном богословском факултету Универзитета у Београду већ деценијама се негује молитвено сећање на професоре и студенте овог знаменитог црквено-просветног училишта, који су својим животом, духовним подвизима и богословским трудом оставили дубок траг у Цркви. Њихова ревност у вери и науци била је препозната, а Господ је њихова дела обилато наградио.
Тим поводом, прослава је започела празничним бденијем у факултетском параклису 5. фебруара 2026. године, којим је предстојао високопреподобни архимандрит Нектарије (Ђурић), главни секретар Светог Архијерејског Синода наше помесне Цркве. Оцу Нектарију су саслуживали: високопречасни протопрезвитер-ставрофор др Ненад Тупеша, професор Православног Богословског Факултета „Свети Василије Острошки“ у Фочи Универзитета у Источном Сарајеву; високопреподобни архимандрит Гаврило (Стевановић), настојатељ манастира Озрен; високопречасни протопрезвитер професор др Србољуб Убипариповић, декан Православног богословског факултета у Београду; високопреподнобни јеромонах др Андроник (Дунаев); високопречасни протонамесник Бориша Шањић; високопреподобни архиђакон асс. Јустин Живанић, сабрат Светоарханелског манастира у Ковиљу; часни ђакон доцент др Никола Лукић.
На сам дан празника, 6. фебруара 2026. године, по благослову Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, врховног покровитеља нашег Светог Училишта, Светом Литургијом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ новобрдски г. Иларион, викар Његове Светости.
Епископу су саслуживали: високопреподобни архимандрит Нектарије (Ђурић), главни секретар Светог Архијерејског Синода наше помесне Цркве; високопреподобни архимандрит Данило (Гаврановић), директор Патријаршијске Управне Канцеларије; високопречасни протопрезвитер-ставрофор др Ненад Тупеша, професор Православног Богословског Факултета „Свети Василије Острошки“ у Фочи Универзитета у Источном Сарајеву; високопреподобни архимандрит Гаврило (Стевановић), настојатељ манастира Озрен; Високопречасни протопрезвитер Дејан Крстић, ректор Богословије Светих Кирила и Методија у Нишу; високопреподобни јеромонах др Андроник (Дунаев), високопречасни протопрезвитер професор др Србољуб Убипариповић, декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду; Високопречасни протонамесник Бориша Шањић; високопречасни презвитер професор др Владан Таталовић, продекан за науку Православног богословског факултета Универзитета у Београду; високопречасни протођакон професор др Драган Радић; високопречасни протођакон Радомир Врућинић, ректор Богословије Свети Сава у Београду; Часни ђакон доцент др Никола Лукић.
У Светој Литургији молитвеног учешћа су узели и Преосвећена господа архијереји ваљевски господин Исихије и шабачки господин Јеротеј.
У надахнутој беседи након читања Светог Јеванђеља, преосвећени владика Иларион је поздравио сабране честитајући им велики и благословени празник, празник истинске и потпуне духовне школе.
Подсетивши на недавно прослављање Светога Саве, утемељитеља српске просвете, владика је говорио о истинској просвети која извире из божанске светлости и која долази од самога Бога, нагласивши да та светлост треба да сија кроз живот и добра дела свакога хришћанина. Он је такође истакао стакао да се истинско образовање остварује кроз отвореност према живоме Богу, кроз молитвени дијалог са Њим и кроз стремљење логоса људског рода ка вечном Логосу, који је Творац свега.
Тим поводом је нагласио да духовни живот није могућ без поретка, закона и предања, јер, како је рекао, „ниједна цртица закона неће нестати“. Иако је тајна заједнице са Богом тајна љубави која превазилази сваку меру, до ње се долази кроз верност Божјим заповестима и кроз духовно васпитање које Црква пружа својој деци. Говорећи о јединству школе и Цркве, владика Иларион је подсетио на учење Светог Максима Исповедника и Преподобног Јустина Ћелијског, који је говорио да је школа преткомора срца Богочовека, а Црква његово средиште. Свету Литургију је описао као пројава Царства небеског, односно место где се верни хране речју Божјом и задобијају живот вечни, попут Дрвета живота у рају који је човеку поново отворен.
У наставку беседе, владика је говорио о значају послушности, поштовања духовних старешина и памћења оних који су нас родили за Јеванђеље и проповедали нам реч Божју. Истакао је да се истинска слобода постиже путем испуњавања Божјег закона, смирења и труда да се духовним руководитељима буде на радост, а не на жалост. Као пример је навео монашки подвиг послушности и стремљење да живот свакога хришћанина постане утеха ближњима.
Подсећајући на јеванђелску причу о царинику који се са покајањем молио Богу, владика је истакао да је управо смирење пут оправдања и спасења, те да кроз покајану душу пролази Божја благодат која доноси наду вечнога живота.
На крају беседе, Преосвећени епископ је позвао сабране да се угледају на Свете оце и учитеље који су просијали на Православном богословском факултету у Београду, нагласивши да је, по речима Преподобног Јустина, једино светитељ истински просветитељ и прави учитељ. Владика Иларион је пожелео да они буду путоказ свима који уче и који се уче у овој установи, да се труде да живе светим животом, те да брзо устају после падова и да истрајно ходе путем врлине. Том приликом он је пренео и очинске поздраве и благослов Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, пожелевши да благодат Божја буде са свима сабранима, те да се, причешћујући Светим тајнама, и у овом и у будућем веку заједно се прославља један Бог у Тројици — Отац, Син и Свети Дух.
За благољепије богослужења био је заслужан хор студената Факултета, који је предводио ђакон доцент др Владимир Антић.
После заамвоне молитве освећено је славско ковљиво, а свечаност је настављена у братској радости, уз поуке о значају духовног наслеђа и богословског предања које Факултет чува и негује.
Одмах након отпуста, декан Факултета је упутио сабранима исказе благодарности и срдачне поздраве, честитајући поменути празник.
На трпези љубави, декан и продекан за науку Факултета упутили су речи захвалности протопрезвитеру-ставрофору, професору др Радомиру Поповићу, који је недавно отишао у мировину, за његов вишедеценијски предани рад и допринос богословској науци и васпитању бројних генерација студената. Коначно, оцу Радомиру је уручена и монографија објављена у његову част, као знак поштовања и благодарности Факултета.
