На Православном богословском факултету Универзитета у Београду прослављен је празник Светог апостола и јеванђелисте Јована Богослова, небеског покровитеља факултетског параклиса. Овогодишње празнично сабрање било је употпуњено и одржавањем научног скупа „Дани богословља 2025/26. године“, у организацији Катедре за литургику.
Празнично славље започето је у четвртак, 8. октобра 2026. године, бденијем у којем су узели учешћа, протопрезвитер професор др Србољуб Убипариповић, протонамесник Бориша Шањић, јеромонах др Андроник Дунаев, презвитер Александар Лукић и Андрија Јелић, као и ђакон доцент др Никола Лукић и јерођакон Порфирије (Гревенитис).
На сам дан празника, у петак, 9. октобра 2026. године, по благослову Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ липљански г. Доситеј, викар Његове Светости Патријарха српског, уз саслужење јеромонаха Исидора (Јагодића), професораи заменика ректора Богословије Светих Кирила и Методија у Призрену, декана Факултета протопрезвитера професора др Србољуба Убипариповића, јеромонаха др Андроника Дунаева, протонамесника Борише Шањића, ђакона доцента др Николе Лукића и јерођакона Порфирија (Гревенитиса).
Лепоти празничног богослужења нарочито је допринело благољепно појање хора студената Православног богословског факултета Универзитета у Београду, који негује византијску појачку традицију, под руководством ђакона доцента др Владимира Антића.
По прочитаном јеванђелском зачалу, сабранима се архипастирском беседом обратио Преосвећени Епископ Доситеј, говорећи о личности и богословском наслеђу Светог апостола и јеванђелисте Јована Богослова. Владика је истакао да је Свети Јован примио и умножио благодат богословља управо благодарећи непосредној близини и заједници са Господом Исусом Христом, подсетивши да је љубљени ученик своје богословље црпео са самих груди Христових, на које је прислонио главу током установе божанствене Евхаристије.
Указујући на то да истинско познање Бога није искључиво плод човекових интелектуалних способности, већ превасходно дар Божијег откривења, Преосвећени владика је нагласио да је човек призван на уподобљавање Богу, стремљење ка светости и савршенству, што уједно представља и најузвишенији циљ људског живота. Говорећи о девствености, чистоти живота и врлинама којима је био преукрашен Свети Јован Богослов, Епископ Доситеј је посебно истакао да му је управо љубав према Христу даровала храброст да остане уз свога Учитеља и под Његовим Крстом, сведочећи верност и онда када су се други ученици разбежали.
Особиту пажњу у својој беседи Преосвећени Владика посветио је и самом призвању богослова, нагласивши да је једно од највећих достојанстава која су дарована човеку управо могућност да се бави божанственим стварима. У том смислу, указао је да академско изучавање богословља представља драгоцен почетак и полазиште, али да се његов истински смисао остварује тек када стечено знање води ка живом опиту вере, духовном усавршавању и примању Божијег откривења. Завршавајући своју беседу, Епископ Доситеј је честитао празник, преневши сабранима благослове и поздраве Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија.
На крају литургијског сабрања, а после прочитане молитве за почетак нове академске године, у име целокупне факултетске заједнице, обратио се декан Факултета, заблагодаривши најпре Богу на дару заједничког молитвеног сабрања, а потом изразивши најсрдачнију благодарност Преосвећеном Владици што је својим доласком, молитвеним присуством и архипастирском поуком увеличао празничну радост факултетског параклиса.
Нарочито истичући светогорско духовно искуство Епископа Доситеја, отац декан је указао на живо предање Свете Горе, које је дубоко обележило и личност и дело Светога Саве, првог Архиепископа српског, нагласивши значај светогорских отаца као истинских сведока јединства и јединствености богословског учења и његовог остварења у свакодневном подвижничком животу. У том духу пожелео је и да они који уче и који се уче, угледајући се на Светог апостола и јеванђелисту Јована Богослова, непрестано узрастају у смирењу, љубави и отворености према Христу, како би њихово богословско образовање било неодвојиво од живог искуства Цркве.
По завршетку Свете Литургије освештено је принето кољиво, док је у факултетској трпезарији, пререзан славски колач.
У наставку овогодишње прославе, у организацији Катедре за литургику Православног богословског факултета Универзитета у Београду, одржан је научни скуп „Дани богословља 2025/26. године“, који је окупио докторанде нашег Факултета, као и докторанде других факултета. У оквиру скупа учесници су представили резултате својих досадашњих научних истраживања, пружајући прилику за размену богословских увида, академски дијалог и потоње продубљивање њиховог научноистраживачког рада.
