У складу са благословом Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве и декана Православног богословског факултета Унивезитета у Београду, у периоду од 1. до 6. новембра 2026. године остварено је студијско путовање „Траговима апостола Павла 2“. Поменуто путовање, у организацији Групе за библистику, представљало је наставак проучавања мисионарске делатности Светог апостола Павла, са тежиштем на области Атике, Атини и Коринту. Студенте основних, мастер и докторских студија предводили су професор др Предраг Драгутиновић, продекан за наставу, заједно са асистентима и сарадницима Факултета.
По поласку из Београда, прво одредиште студената био је манастир Светог Јефрема Новог у Неа Макрију, где су се учесници путовања поклонили моштима овог Светитеља, упознавши се са савременим духовним наслеђем Грчке Православне Цркве. После похођења ове светиње, путовање је настављено према Атини.
Следећи сегмент путовања обухватио је обилазак Коринтског канала и археолошког налазишта античког Коринта. Стручно вођење на локалитету одржао је доцент др Василиос Дзерпос са Аристотеловог универзитета у Солуну, уз професора др Предрага Драгутиновића. Студенти су се детаљно упознали са историјским, географским и друштвеним контекстом Коринта у првом веку, укључујући значај његових лука, развијене трговине и мултикултурног карактера римске колоније, што је послужило као кључни оквир за разумевање оснивања и устројства коринтске Цркве. Нарочита пажња посвећена је археолошким остацима Виме (грч. Βήμα), јавне судске платформе на коју је апостол Павле изведен пред проконзула Галиона (Дап 18, 12–17), те епиграфским сведочанствима попут натписа градског благајника Ераста. По обиласку античког локалитета, студенти су посетили Саборну цркву Светог апостола Павла у Коринту, а потом и манастир Светог Патапија, где су се поклонили моштима овог Светитеља и моштима Свете Ипомоније (ромејске царице Јелене Драгаш, српског порекла).
У наставку програма уследио је обилазак историјског средишта Атине, што је уједно представљало и централни мотив доласка у грчку престоницу. Назначени обилазак је започет на Акропољу, одакле су се студенти, настављајући пут преко брда Муза, упутили ка Ареопагу. Овај локалитет, као крунска тачка дотичног путовања, представља аутентични простор где је апостол Павле одржао своју чувену беседу атинским философима (Дап 17, 16–34). Сусрет хришћанског Откривења и античког света је на лицу места детаљно анализиран; полазећи од олтара посвећеног „непознатом Богу“, свети апостол Павле је атинским слушаоцима објавио Бога Творца, позивајући их на покајање и откривајући им тајну Васкрсења мртвих. Студенти су на самом месту догађаја подробније сагледали мисионарски метод апостола Павла и његове плодове, пројављене на примеру обраћење Дионисија Ареопагита и Дамаре.
Академски део програма употпуњен је посетом Богословском факултету Националног и Каподистријског универзитета у Атини. Професоре и студенте су срдачно примили декан професор др Емануил Карагеоргудис, професор др Христос Караколис, доцент др Арситрахос-Василије Грекас и доцент др Фотиос Апостолу са сарадницима, чиме су ојачане институционалне везе и размењена академска искуства двеју установа. Истога дана, студенти су обишли и студентски дом установе „Апостолики диаконија” у области Света Варвара у Егалеу, упознавши се са практичним видовима црквене бриге о студентима. У храму посвећеном Светој Варвари, студентима се обратила госпођа Драгица Тадић Папаниколау, која их је упознала са животом и деловањем српске заједнице у Атини, као и са својим ангажовањем у пружању подршке и помоћи српским студентима током њиховог боравка и школовања у Грчкој.
Последњи дан студијског путовања обележила је посета манастиру Преображења Господњег у Милесију, задужбини Светог Порфирија Кавсокаливита. Студенти су обишли манастирски комплекс и келију у којој је старац Порфирије боравио, чиме је путовање, изузев научног, задобило и снажан духовни печат.
Коначно, треба нагласити студијско путовање „Траговима апостола Павла 2“ представљало је изузетно значајан облик наставе у амбијенталним учионицама. Систематским проучавањем новозаветних текстова у њиховом изворном географском и археолошком миљеу, студенти су значајно продубили своја богословска знања. Истовремено, непосредни сусрет са античким наслеђем, православним грчким светињама и високошколским установама пружио је јединствену синтезу историјског, академског и духовног искуства, потврђујући важност оваквих пројеката за целокупни развој како студената и наставника, тако и поврх свега целокупног нашег училишта.
