У оквиру програма Гост САНУ, др Критон Хрисохоидис, почасни директор Византолошког департмана Историјског института Националне хеленске истраживачке фондације, одржаће предавање под насловом Света Гора између византијског и османског доба и српско наслеђе, у понедељак, 27. маја, у 12 сати, у Свечаној сали САНУ, у организацији Одељења историјских наука САНУ.
Успостављање српске власти над Светом Гором у 14. веку није пореметило унутрашњи живот манастира, институције управе светогорске заједнице или повлашћени положај који је Света Гора претходно имала у оквиру Византијског царства. Напротив, Света Гора је добила нове привилегије, а корисне интервенције византијских царева су настављене и проширене.
Од средине 14. века до првих деценија 15. века, четири (или евентуално пет) манастира, који би се убрајали у велике светогорске суверене манастире, поново су основани, оживљени или потпуно обновљени од стране српских званичника, док је значајан број мањих манастира или келија био основан или насељен српским монасима.
Тако је, када је Света Гора освојена од стране Османлија 1423/24. године, српско присуство на Атосу било снажно и изразито. Моћни српски полунезависни или вазални локални владари или утицајне моћне личности у кругу породице османског султана (нпр. Мара Бранковић) обавезали су се да ће током првих тешких деценија прилагођавања новој политичкој стварности на различите начине штитити и помагати светогорске манастире.
Чврста позиција српских монаха у етничком мозаику светогорске заједнице такође је нарочито видљива током првих деценија 16. века. Угледни српски монаси играли су важну улогу у централној управи Свете Горе, доприносећи стабилизацији административних институција монашке државе, истовремено чинећи први запаженији круг светогорских учењака након османског освајања.
Директан пренос може се пратити путем овог линка.