Научни скуп поводом стогодишњице почетка рада Православног богословског факултета Универзитета у Београду и осамстогодишњице Беседе о правој вери, коју је под сводовима манастира Жиче произнео Свети Сава, на тему: Богословље код Срба: изазови и перспективе одржан је у организацији Православног богословског факултета Универзитета у Београду и у сарадњи са управом Храма Светог Саве на Врачару. Свечана прослава је одржана у крипти Саборног храма Светог Саве 15. децембра 2021. године, док је радни део научног скупа настављен сутрадан, 16. децембра 2021. године, на Православном богословском факултету.
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је благословио и отворио научни скуп „Богословље код Срба: изазови и перспективе“.
Поздравно слово присутнима најпре је упутио декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду протопрезвитер др Зоран Ранковић, а затим су се обратили изасланик министра просвете, науке и технолошког развоја гђа Маријана Дукић Мијатовић и ректор Универзитета у Београду проф. др Владан Ђокић. Пленарно излагање произнео је Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије који се присутнима обратио излагањем под насловом „Беседа о Беседи о правој вери“. Друго пленарно излагање на тему „Високо теолошко образовање код Срба“ произнео је продекан за науку Православног богословског факултета и редовни професор при Катедри за литургику протопрезвитер-ставрофор др Владимир Вукашиновић.
У богатом културно-уметничком програму присутни су били у прилици да чују хор Школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин при Црквеној општини у Новом Саду под руководством доцента при Катедри за литургику Православног богословског факултета у Београду, ђакона др Владимира Антића. Хор је отпевао „Тропар Светом Сави“ и „Богородице Дјево“ по светогорском напеву. Затим су удружено наступили студенти Православног богословског факултета и ученици Богословије Светог Саве у Београду који су појали Тропар Светом апостолу и јеванђелисти Јовану Богослову, под руководством ђакона др Владимира Антића, док је Стихиру Србима светитељима здружени хор отпевао под диригентским вођством г. Бранка Тадића, хонорарног наставника и диригента хора Богословије Светог Саве у Београду. Част да затвори свечани део научног скупа припала је хору Спомен-храма Светог Саве који је, под диригентским руковођењем др Катарине Станковић, ванр. проф. Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, отпевао Достојно јест према композиторском аранжману Стевана Стојановића Мокрањца и, напослетку, Химну Светом Сави.
Свечаној церемонији отварања научног скупа присуствовали су преосвећена господа епископи врањски Пахомије, источноамерички Иринеј, нишки Арсеније, ваљевски Исихије, осечкопољски и барањски Херувим, ремезијански Стефан, топлички Јеротеј, марчански Сава и хвостански Јустин; директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама др Владимир Рогановић; представници традиционалних цркава и верских заједница; ђакон Радомир Врућинић, ректор Богословије Светог Саве; професори Православног богословског факултета; професори факултета Универзитета у Београду; директори београдских основних и средњих школа, представници дипломатског кора, свештенство и монаштво из више епархија Српске Православне Цркве, културни посленици, студенти, ученици и верни народ.
Други радни део научног скупа Богословље код Срба: Изазови и перспективе одржан је 16. децембра 2021. године на Православном богословском факултету Универзитета у Београду у пет сесија посвећених богословским достигнућима у домену библистике, канонско-историјским, еклисиолошко-антрополошким и патристичким, као и историјско-богословским и догматско-пастирским темама. Учеснике скупа поздравио је протојереј-ставрофор Владимир Вукашиновић. Уследила су стручна излагања која ће бити објављена у посебном зобрнику радова.
У првој сесији којом је председавао др Зоран Деврња учествовали су: др Предраг Драгутиновић – Ка новом преводу Светог Писма Новог Завета на српски језик. Критеријуми и перспективе, др Владан Таталовић – Век Катедре за Нови Завет Православног богословског факултета Универзитета у Београду, др Ненад Божовић – Перспективе развоја српске старозаветне библистике у 21. веку, др Данило Михајловић – Идентитет Старозаветне егзегезе пред изазовом постмодернизма – Перспектива рецепције Старог Завета у отачкој егзегези.
У другој сесији коју је водио др Предраг Драгутиновић говорили су: др Борис Стојковски – Беседа о правој вери и Admonitiones угарског краља Стефана I Светог: компаративни поглед, др Зоран Деврња – Канонско право код Срба између историографије, јуриспруденције и теологије, др Далибор Ђукић – Црквено право као део правничког образовања на Правном факултету у Београду, др Владислав Пузовић – Проучавање Историје Српске Православне Цркве на Православном богословском факултету у Београду: прошлост и перспектива.
Трећом сесијом председавао је др Владан Таталовић, док су излагали: др Радомир Поповић – Свети Оци у преводу на српски језик – кратак историјски преглед, др Ивица Чаировић – Изучавање Опште историје Цркве на Православном богословском факултету (1920-2020): контекст и утицаји, др Раде Кисић – Допринос Православног богословског факултета екуменским односима Српске Православне Цркве, Миле Суботић – Српска Православна Црква у САД у српској црквеној историографији: досадашња истраживања и перспективе.
Четврту сесију модерирао је др Раде Кисић, а говорили су: протођакон Предраг Петровић – Еклисиолошке парадигме целовитости људске личности (Corpus Dionysiacum и проблем целовитости личности), др Здравко Јовановић – Артикулација библијско-патристичке мисли у савременом културном контексту – дијалошки императив православног богословља, др Златко Матић – Тријадолошке претпоставке саборности Цркве у делу Светог оца Јустина (Поповића), и др Милосав Вешовић – Септуагинта у ранохришћанском предању.
Последњом, петом сесијом председавао је др Ивица Чаировић, а излагали су: др Драган Ашковић – Савремено црквено појање између поетике и теологије, др Владимир Антић – Савремена српска црквена музика и њена будућност, др Јелена Фемић Касапис – Професори Грчког језика на Православном богословском факултету Универзитета у Београду од почетака рада Факултета до 1952. године, и др Јован Лазаревић – Житијe Светог Симеона од Светог Саве – особени књижевно-богословски аспекти.
Учеснике другог дана научног скупа поздравио је и Преосвећени Епископ топлички г. Јеротеј, викар Патријарха српског.
[Погледајте целокупну галерију фотографија са Православног богословског факултета]Поздравно слово деканa Православног богословског факултета Универзитета у Београду протопрезвитерa др Зоранa Ранковићa
Ваша светости,
Ваша преосвештенства,
Високопреподобни Оци и Пречасно свештенство,
Уважени државни секретаре Просвете, науке и технолошког развоја Р. Србије,
Уважени Рекоре Универзитета у Београду,
Господо представници Римокатоличке цркве,
Поштовани Директоре Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама,
Ваше Екселенције,
Уважени декани и представници просветне и научне заједнице,
Пречасни Оци, ректори богословија Српске православне цркве,
Уважени представници државних и невладиних институција,
Драга господо учесници овога научног симпосиона,
Даме и господо, драги пријатељи, браћо и сестре!
Имам пријатну дужност и велику радост да вас све, учеснике и госте, поздравим и пожелим срдачну добродошлицу на почетку, на отварању научног скупа „Богословље код Срба: изазови и перспективе“, а поводом стогодишњице почетка рада Православног богословског факултета и осамстоте годишњице Беседе о правој вери, коју је под сводовима Жичке Архиепископије произнео Свети Сава. Хвала вам свима на љубави, пажњи и труду.
Искуство нам показује да смо окружени пролазним, али и непролазним вредностима. Ове непролазне, најдубље вредности, о којима богословље Цркве на аутентичан начин сведочи, треба да представљају темеље нашега постојања. Зато данас и јесмо овде.
Богословље је реч Богочовечанског организма – Цркве – састављен од силе Духа Светога и људске речи. Благодатно искуство заједнице са Христом у Цркви и спасења у Њој представља срж богословља Цркве. Стога аутентично православно богословље, иако изречено људским изражајним средствима, може бити само и једино у Цркви. Само такво богословље чува идентитет једне, свете, саборне и апостолске Цркве.
Студије богословља на Православном богословском факултету имају овај двојаки карактер, првенствено охристовљење, односно оцрковљење удеоничара кроз светотајински живот, као и систематско проучавање свих свештених списа вере наше свете Цркве. Студије богословља, на овај начин конципиране, на особени начин чине да богослов може бити верни сведок Христа у свакој прилици, а при томе и да је компетентан да на академски начин репрезентује широј друштвеној заједници све плодове доброчинства богооткривене вере. И, пажње је вредно подсетити, богословске студије уцеловљују науку, чине потпуним научно виђење света.
Православно богословски факултет започео је свој рад на васпитавању и образовању управо под кровом дома опште науке – новооснованог Универзитета у Београду. И чисти обзири пастирске службе будућих посленика „на њиви Господњој“ захтевају да се они духовно одгајају и расту под општим лучама просвете, у друштву са подмлатком осталих будућих јавних служби, са којима ћe се и иначе у грађанском животу срести на заједничком пољу службе отаџбини. О томе сведоче многи посленици, произрасли из недара наше Цркве и Факултета, на службама у просветно-образовним институцијама диљем света, Академији наука, државним институцијама, хуманитарним организацијама.
Темељ свега њихова делања садржан је у речима Светога Саве изговореним у манастиру Жичи: „Браћо и пријатељи и оци и чеда богозвана, приклоните богољубива срца ваша да чујете божанске догмате. И чувши ове свете речи ставите их, браћо, у срца ваша и у савести душа (ваших) и пред очи ума (вашег), и разумите их. Стога вас, браћо и чеда, ово прво молим да, положивши сву наду своју на Бога, држимо се пре свега праве вере Његове“.
Велика част и признање да буде место знаменитог догађаја и рада овог изузетног и ретког сабора припало је Православном богословском факултету Универзитета у Београду и заветном Храму Светога Саве. Велика част и признање – пријатна дужност и одговорност.
Имајући љубави и жеље да будемо добри домаћини драгим пријатељима, колегама и гостима, све вас поздрављам традиционалним поздравом – добро дошли!