Са благословом Његове Светости Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског г. Порфирија, Библијски институт Православног богословског факултета Универзитета у Београду организовао је 23. септембра 2023. године научни скуп на тему „Свето Писмо у верској настави“. Организациони тим конференције у име Библијског института сачињавали су проф. др Владан Таталовић и доц. др Ненад Божовић. Научни симпосион представља трећу и последњу етапу међународног научног пројекта под називом Европа и хришћанске вредности коју у сарадњи са Библијским институтом подржава фондација Конрад Аденауер. Прве две етапе пројекта реализоване су кроз два научна скупа под називом „Зашто је рецепција важна?“ (2018) и „Јудејски и хришћански поглед на заједничко наслеђе“ (2019) који су окупили бројне библисте из земље и иностранства, а целокупан пројекат имао је за циљ промишљање о социјалним импликацијама хришћанске рецепције Светог Писма и његовог утицаја на формирање савремених европских вредности. Након прекида изазваног пандемијом, ове године се наставило извођење пројекта. Одржавање скупа има за циљ и подсећања на двадесетогодишњи јубилеј од увођења верске наставе у образовни систем Републике Србије. Уважени предавачи на скупу говорили су о улози и значају Библије у образовању, као и о начинима примене библијских наратива у верској настави, а заједно са учесницима дискутовали о исходима, резултатима и проблемима верске наставе.
Скуп је почео обраћањем господина декана, протојереја проф. др Зорана Ранковића, који је изразио велику радост што је Факултет домаћин оваквом научном скупу који представља одличан пример сарадње црквених и образовних институција. Након декана окупљене је у име Његовог Преосвештенства, епископа новобрдског г. Илариона, поздравио презвитер Стеван Јовановић, помоћник председника одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке. Присутне је затим у име г. Јакова Девчића, директора фондације „Конрад Аденауер“, поздравио доц. др Ненад Божовић, алумниста фондације, и подсетио на претходне скупове који су на Библијском институту одржани под покровитељством поменуте Фондације. Напослетку је и проф. др Предраг Драгутиновић, управник Библијског института, пожелео добродошлицу и осврнуо се на историјат Библијског института подсетивши да 2024. година представља десетогодишњицу од почетка рада Института. Том приликом, професор је подсетио на улогу Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и Епископа новосадског и бачког г. Иринеја за оснивање и рад института.
Након уводних речи, прву сесију скупа отворила је г-ђа Снежана Павловић, представница Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама, на тему „Свето Писмо и савремени концепти васпитног рада и наставе у образовним системима 21 века“. У свом излагању навела је да се савремени концепти васпитног рада фокусирају на формирање „сналажљивог, прагматичног човека“ који непрестано учи и стално се прилагођава савременом тржишту рада. Такви циљеви одражавају стање у економској сфери које подразумева фаворизовање природних наука, тачније оних практичних и прагматичних знања, и запостављања хуманистичких дисциплина. Г-ђа Павловић тврди да је основ здравог друштва образовање које ће, поред техничких вештина, имати за циљ формирање емпатичних и добрих људи, а да је улога верског образовања у том погледу незаменљива.
Следеће у низу предавања одржао је проф. др Владислав Топаловић, декан Православног богословског факултета Универзитета у Источном Сарајеву на тему „Педагошки и инструктивни карактер Књиге проповедникове и Премудрости Исуса сина Сирахова“. У свом предавању професор је анализирао историјски контекст настанка ових текстова показујући да се могу посматрати као курикулуми школе (бет-мидраша-а). Ти поучни текстови имали су за циљ да изграде појединца који ће имати однос поштовања према држави, родитељима и ближњима, који ће се водити мудрошћу и врлином у свакодневном владању.
Наредно излагање било је на тему „Читање посланица апостола Павла у учионици – основне смернице“ које је одржао проф. др Предраг Драгутиновић. Професор је навео да је жанр посланица тежи за примену у верској настави с обзиром на то да је писање писама скоро ишчезло у савременој комуникацији. Ипак, сматра да теме о којима говоре посланице Светог апостола Павла могу бити примењене кроз могућност писања писама као вежби на самим часовима, која би се тицала религијских доживљаја ученика, односно, писмене експресије истих. Као што се о самим посланицама расправљало у древно време и та писма би могла бити занимљив повод за разговор на часу.
Проф. др Владан Таталовић осврнуо се на „Параболе Исуса Христа као средство за припрему и извођење верске наставе – пример параболе о сејачу (Мк 4, 1-20 и пар.)“. Ово предавање је показало како јеванђељске перикопе често бивају упрошћене и извучене из историјског контекста те најчешће интерпретиране на један и исти начин, а да, заправо, садрже право богатство значења и смисла. Примера ради, параболу о сејачу немогуће је разумети без уживљавања у тадашњи аграрни контекст: данас нам сулудо звучи да неко баца семе на каменито или коровом обрасло тло, а тада се семе прво сејало, па тек онда земља обрађивала. Уосталом, ратарска поља Ханана разликују се од наших прилика – у питању је пустињско, суво-каменито тло. Подаци показују да су они који су се тада бавили пољопривредом били у тешкој ситуацији, често у дуговима и да су најмање зарађивали од свог рада. Ипак, једна земља је дала неочекивано добар принос. Зато у контексту верске наставе приповест има вишеструку корист: показује ученицима да је потребно имати стрпљење, марљивост и упорност, а да вера и оптимизам у животу доноси награду.
Након паузе уследила је и друга сесија коју је почео доц. др Ненад Божовић на тему „Педагошка улога библијских наратива – Аврам као пример гостољубивости према странцима“. Главни фокус излагања био је на анализи Постања 18, односно, наратива о Аврамовом гостољубљу. Прича у којој се библијски патријарх показује као човек који странце позива на обилан обед представља позитивну поруку о гостопримству у савременом глобализованом свету. Приповест кроз верску наставу отвара ученике ка другом и другачијем. Божовић показује како је Бог наградио Аврамово гостољубље – у лику тројице тајанствених посетилаца обећава потомство времешном патријарху и његовој жени и оно се након годину дана испуњава. Приповест о гостољубљу има доста паралела са обичајима примања госта – тзв. „положајника“ на Божићно јутро и представља добру корелацију са народним фолклором. Осим тога, лик патријарха Аврама поштован је и у јудаизму и исламу па се тиме отвара поље за упознавање других религијских традиција.
Запажено предавање на тему „Педагошка улога повести о Јосифу“ одржао је доц. др Данило Михајловић. Ово излагање подвукло је веома занимљиве психолошке аспекте Јосфивог лика. Михајловић је показао како је дечак-младић Јосиф успео да постане добар, стабилан и одговоран човек, упркос томе што му на располагању није била примарна породица. Штавише, искусио је од своје своје браће бол и издају, а мајка му је рано преминула. Уместо освете, он браћи пружа подршку у времену немаштине, добро руководи својим емоцијама на општу добробит. Разлог за овако добар развој Михајловић види у његовој дубокој вери у Бога и његов промисао који све води добром циљу.
Јереј Владимир Пекић, докторанд Православног богословског факултета, одржао је предавање на тему „Еванђелски наративи као основ за корелацију верске наставе са друштвено-хуманистичким предметима (српски језик и књижевност, историја)“. Пекић је показао повезаност јеванђелских наратива са древним текстовима који се изучавају на предметима књижевности, историје и философије. Конкретно, наратив о Христовом устављању олује упоредио је са сценама из Хомерове Одисеје показујући сличности и разлике ових наратива. Он сматра да се таквим повезивањем прави унутрушња корелација између предмета, поспешује сарадња међу предметним наставницима, а сâмо градиво боље усваја.
Ђакон Лазар Павловић, такође докторанд Православног богословског факултета, излагао је на тему: „Егзегеза Христових парабола као модел проблемски оријентисане наставе веронауке – пример параболе о неправедном управитељу (Лк. 16, 1-13)“. У свом излагању јасно и детаљно је представио методичке кораке у примени проблемски орјентисане наставе. Приповест наизглед хвали неправедног управитеља и његово понашање што се као проблем поставља пред ученике да би сами потражили дубљи смисао. Након примене методских корака, ученици долазе до закључка какав однос треба да буде према новцу (богатству), односно, Христос нас охрабрује да у овом животу треба делити богатство и бити великодушан.
Завршно излагање друге сесије скупа, али не мање занимљиво, одржано је од стране катихете мср Јована Благојевића на тему „Каин и Авељ – древна прича, универзална питања, савремене поруке“. Благојевић је излагање почео реченицом да „мали људи постављају велика питања“ и навео да према његовом искуству рада у школи већина школске деце поставља озбиљна егзистенцијална и етичка питања, а да је најчешће међу њима оно „Шта се дешава са човеком после смрти?“. Током предавања катихета је навео да су увиди саме деце на тему библијских наратива на часовима наставе веома занимљиви. Прича о Каину и Авељу код деце формира свест о томе шта се дешава када допустимо да нас обузму љубомора и мржња и подсетио да према овој библијској причи брат није онај са којим имамо физичко сродство, него онај који се према нама односи са пуно љубави, уважавања и поверења.
Паузе између сесија протекле су у живом и корисном разговору и дискусији у којима су учесници скупа имали прилику да ближе размотре детаље из излагања уважених предавача. Дискусију су обележила критичка разматрања ставова изнесених у предавањима, водиле су се полемике о циљевима и дометима верске наставе као и о конкретним проблемима на које се наилази у верској настави. Учесници скупа, већином и сâми вероучитељи, похвалили су напоре чланова Библијског института ПБФ да се баве овим темама. Они су, притом, оценили да постоји мало писаног материјала на које се вероучитељи могу ослонити те су предложили даље кораке у превазилажењу ових проблема и јачању даље сарадње.
