У среду, 5. марта 2026. године, на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, презвитер Марко Пајчин успешно је одбранио докторску дисертацију под називом Историјско–критичка анализа и савремена рецепција богословске мисли митрополита српског Михаила Јовановића.
Предмет дисертације је свеобухватно сагледавање богословског рада митрополита Михаила Јовановића, са нарочитим освртом на историјски, црквени и академски контекст у којем је његова делатност настајала и била рецепирана. Кандидат је у дисертацији показао да се богословска делатност митрополита Михаила одвијала у живом дијалогу са руском богословском традицијом XIX века. Особита пажња посвећена је кијевском богословском контексту, који је у значајној мери обликовао митрополита Михаила као православног богослова. Истраживање је обухватило просопографску и историографску анализу кијевских духовних школа, као и богословских остварења руских аутора на које се митрополит Михаило ослањао. Својеобразан научни допринос дисертације огледа се у томе што је кандидат, по први пут у српској црквеној историографији, прецизно утврдио конкретне изворе којима се митрополит Михаило користио, именујући руске богослове и дела на која се позивао. Историјско-критичком и текстолошко-компаративном анализом показано је да његови радови не представљају пуко компилаторство, већ промишљен, методолошки утемељен и ауторски обликован богословски израз, са јасно уочљивим личним печатом и способношћу синтетизације. Такође је утврђено да поједина дела, која су у досадашњој литератури приписивана митрополиту Михаилу као оригинална, представљају преводе са руског језика. Осим тога, дисертација доноси и вредан библиографски прилог — хронолошки попис дела митрополита Михаила, укључујући и његове беседе објављиване у различитим часописима, које до сада нису биле систематски евидентиране.
Испитна комисија у саставу: протопрезвитер-ставрофор професор др Зоран Крстић, ђакон професор др Ивица Чаировић и професор др Милош Ковић, је истакла да дисертација представља резултат темељног и методолошки доследног истраживања једне значајне области српског богословља, која до сада није била целовито и аналитички обрађена у оквирима домаће богословске науке. Следствено, Kомисија је констатовала да дисертација представља значајан научни допринос кроз дијахронијско сагледавање црквених, друштвених, просветних и културних кретања XIX века, као и кроз темељну анализу српског и руског богословског контекста. Ментор при изради дисертације био je професор др Владислав Пузовић, под чијим је руководством рад добио своју коначну научну форму.
Пречасном презвитеру Марку Пајчину упућујемо срдачне честитке поводом успешно одбрањене докторске дисертације, уз молитвену жељу да му Господ подари благодати и снаге, мудрости и надахнућа у даљем научном, педагошком и пастирском раду, на пољу изграђивања Цркве и изучавања богословља.
