Богословско-катихетски програм

Богословско-катихетски програм основних студија на Православном богословском факултету Универзитета у Београду траје четири године, а његов успешан завршетак доноси диплому првог степена високе школске спреме и звање: дипломирани теолог – катихета.

Укупан број ЕСПБ бодова који студент мора да оствари у току студија је 240. Предмети су двосеместрални и једносеместрални. У току једне академске године студент остварује 60 ЕСПБ бодова.

Обавезе студената у погледу похађања наставе обухватају највише 30 часова предавања и вежби седмично.

Богословско-катихтетски програм оспособљава студенте за истраживање, преношење и унапређивање теологије, посебно у контексту просветно-педагошке делатности у образовном систему (верска настава), и подстиче стваралачки дијалог теологије са другим контактним и комплементарним дисциплинама.

Тежиште студијског рада и његова диференцијална специфичност у односу на основне академске студије богословско-пастирског програма је у томе што студенти стичу превасходно систематизована фундаментална знања из библијске теологије, систематске теологије, патрологије као мисли светих отаца Цркве, хришћанске философије, из историје религије, историје Цркве као истраживања хришћанских учења и институција у историјском контексту, литургике, канонског права као црквеног учења формулисаног у канонима и правилима, методике верске наставе, дидактике, катихетике, основа православне педагогије, педагошке психологије, теологије црквене уметности, као и библијских, светоотачких и богослужбених језика – јеврејског, новозаветног и патристичког грчког и црквенословенског, што студентима омогућава темељан и систематски увид у све области теологије и релевантне области контактних и комплементарних дисциплина у њиховој фундаменталној и апликативној димензији.

Исходи учења у оквиру Богословско-катихетског програма

По завршетку основних академских студија теологије – Богословско-катихетски програм стиче се академски назив дипломирани теолог.

Студенти који заврше студијски програм основних академских студија теологије Богословско-катихетског програма имају следеће опште компетенције: способност за анализу, синтезу и предвиђање решења и последица у домену теологије, способност за примену метода, поступака и спровођење истраживачке делатности у складу са научном методологијом, способност за критичко и самокритичко мишљење, способност за примену стечених знања у педагошкој пракси, комуникационе способности и спретност, способност за сарадњу са ужом социјалном околином и међународним окружењем, развијену професионалну етику.

Студенти који заврше студијски програм основних академских студија теологије – Богословско-катихетског програма имају следеће предметно специфичне компетенције: темељно познавање и разумевање теологије као научне дисциплине и предмета теологије у трансверзалној и лонгитудиналној перспективи, способност примене стечених знања у свим облицима професионалне делатности: вршење просветно-педагошке службе у свим њеним димензијама – препаративној, оперативној и евалуационој и др., припремање, организовање и обављање верске наставе у основним и средњим школама, компетентно учествовање у раду институција културе, медијских установа, државних органа, црквених структура, невладиних и других организација, способност употребе информационо-комуникационих технологија у овладавању знањима из области теологије, способност за праћење и примену нових резултата научних истраживања, популаризацију теологије као научне дисциплине и свеукупне хришћанске културно-интелектуалне баштине, способност за даље усавршавање знања и вештина у свим облицима професионалне делатности и за наставак студија на другом степену високог образовања – мастер академским студијама. Наведене компетенције имају опште друштвену и црквену оправданост и значај у складу су са основним циљевима, задацима и исходима рада Православног богословског факултета и Универзитета у Београду: пре свега у складу са циљем оспособљавања студената за индивидуално и тимско истраживање, преношење и унапређивање теологије, посебно у контексту просветно-педагошке делатности у образовном систему (верска настава), затим у складу са циљем подстицања стваралачко-критичког дијалога теологије са другим контактним и комплементарним дисциплинама, и најзад у складу са циљем систематског развоја посредовања теологије са релевантним чиниоцима ширег друштвено-културног живота. Циљеви Богословско-катихетског програма усклађени су са исходима процеса учења на поменутом програму, а главни исходи се очитују у томе што студенти стичу превасходно систематизована фундаментална знања из библијске теологије, систематске теологије, патрологије као мисли светих отаца Цркве, хришћанске философије, философије религије и религиологије, из историје религије, историје Цркве као истраживања хришћанских учења и институција у историјском контексту, литургике, канонског права као црквеног учења формулисаног у канонима и правилима, методике верске наставе, дидактике, катихетике, основа православне педагогије, педагошке психологије, теологије црквене уметности, као и библијских, светоотачких и богослужбених језика – јеврејског, новозаветног и патристичког грчког и црквенословенског, што студентима омогућава темељан и систематски увид у све области теологије и релевантне области контактних и комплементарних дисциплина у њиховој фундаменталној и апликативној димензији. Тежиште студијског рада на Богословско-катихетском програму је захваљујући наведеном диференцијално спецификовано у односу на основне академске студије на Богословско-пастирском програму. Успешним постигнућем наведених циљева и исхода легитимише се интеграција и синтеза општих и предметно специфичних компетенција студената Богословско-катихетског програма: наиме, задобијање капацитета да на основу скупа усвојених знања, струковних вештина и позитивних духовно-етичких особина, одговорно планирају и врше слојевите и сложене делатности везане за унапређење теологије као научно-академске, просветно-педагошке и духовно-друштвене чињенице од прворазредног значаја: да као такви буду способни да постављају, унапређују и воде вишедимензионалан теолошки дијалог са релевантним чиниоцима друштва на националном и међународном нивоу. Квалитетно задобијене компетенције обезбеђују стандард који одређује то какав треба да буде савремен теолог као личност и теологија као духовна наука.

---

• УВЕРЕЊЕ О АКРЕДИТАЦИЈИ 2014.
• УВЕРЕЊЕ О АКРЕДИТАЦИЈИ 2021.

---

Богословско-катихетски програм, акредитација 2021.

Редни број	Назив предмета	Предавања	Вежбе	ЕСПБ
ПРВА ГОДИНА
1	Грчки језик 1	1	1	6
2	Увод и извори хришћанског богослужења	2	1	7
3	Црквено појање	2	1	7
4 - Изборни предмет 1
	Историја религија	2	0	6
	Јеврејски језик	1	1	6
5	Увод у Нови Завет	2	1	9
6	Црквенословенски језик	1	1	6
7	Увод у Стари Завет	2	1	9
8	Увод у богословље	2	1	10
ДРУГА ГОДИНА
9	Старозаветна историја	2	1	5
10	Библијска ерминевтика	1	1	5
11	Философија	2	1	5
12	Општа историја Цркве	2	1	5
13	Грчки језик 2	1	1	6
14	Историја СПЦ	2	1	7
15	Савремено богослужбено предање	2	1	5
16	Еортологија	2	0	5
17 - Изборни предмет 2
	Основи православне педагогије	2	1	10
	Методика наставе	2	0	10
18 - Страни језик 1
	Енглески језик 1	1	1	7
	Руски језик 1	1	1	7
	Француски језик 1	1	1	7
	Немачки језик 1	1	1	7
ТРЕЋА ГОДИНА
19	Новозаветна егзегеза	2	1	6
20	Старозаветна егзегеза	2	1	5
21	Догматика са упоредним богословљем 1	2	1	6
22	Патрологија 1	2	1	6
23	Хришћанска етика	1	1	5
24	Аскетика	2	1	5
25 - Изборни предмет 3
	Основи православне педагогије	2	1	10
	Методика наставе	2	0	10
26 - Изборни предмет 4
	Дидактика са педагошком психологијом	2	0	10
	Историја помесних цркава	2	0	10
27 - Страни језик 2
	Енглески језик 2	1	1	7
	Руски језик 2	1	1	7
	Француски језик 2	1	1	7
	Немачки језик 2	1	1	7
ЧЕТВРТА ГОДИНА
28	Новозаветна теологија	2	1	6
29	Догматика са упоредним богословљем 2	2	1	5
30	Пастирско богословље	1	1	9
31	Канонско право	2	1	5
32	Историја и теологија хришћанског богослужења	2	1	6
33	Хришћанска социологија	2	0	5
34	Хришћанска антропологија	2	1	5
35	Патрологија 2	2	1	6
36 - Изборни предмет 5
	Дидактика са педагошком психологијом	2	0	10
	Историја помесних цркава	2	0	10
37	Стручна пракса		6	3

---